Smrt glumca Erika Dejna ponovo je skrenula pažnju na simptome, dijagnozu i izazove amiotrofične lateralne skleroze kod odraslih
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) nedavno je dospela u žižu javnosti nakon što je poznati glumac Erik Dejn, u 53. godini života, preminuo od posledica ove teške neurološke bolesti. ALS je oboljenje koje najčešće pogađa odrasle osobe, sa nešto većom učestalošću kod muškaraca, ali se može javiti i kod žena, posebno u srednjem i starijem životnom dobu. Najveći izazov kod ALS-a je što bolest postepeno oduzima snagu mišića, mogućnost pokreta, govora i disanja, dok intelekt i svest ostaju očuvani.
Prvi simptomi ALS-a često su suptilni i lako se zanemare. Žene mogu primetiti slabost u rukama ili nogama, nespretnost pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti, promuklost ili poteškoće sa gutanjem. Kako bolest napreduje, javljaju se grčevi i trzaji mišića, slabost se širi, a kasnije mogu biti zahvaćeni i mišići odgovorni za disanje, što predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Iako čula, intelekt i funkcije poput mokrenja i rada creva uglavnom ostaju sačuvani, emocionalni teret bolesti je veliki. Osobe sa ALS-om ostaju potpuno svesne promena kroz koje prolaze.
Uzrok ALS-a još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Uglavnom se javlja sporadično, bez porodične istorije, dok se ređe otkriva nasledni oblik povezan sa određenim genetskim promenama. Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda i isključivanja drugih bolesti sa sličnim simptomima, a često uključuje različite kliničke i elektrofiziološke pretrage. Nema jedinstvenog testa koji sa sigurnošću potvrđuje ALS, pa proces može potrajati.
Trenutno ne postoji lek koji može potpuno zaustaviti ili izlečiti ALS, ali postoje terapije koje mogu usporiti progresiju bolesti i olakšati svakodnevni život. Terapija uključuje lekove, fizikalnu i radnu terapiju, logopedsku podršku i pomoć u ishrani. Kod nekih osoba, pogotovo sa genetskim oblicima bolesti, razvijaju se nove ciljane terapije koje nude dodatnu nadu.
Za žene, kao i za sve obolele, rana dijagnoza i multidisciplinarna medicinska podrška mogu značajno poboljšati kvalitet života. Dr Ana Petrović, neurolog, objašnjava: ‘Prva sumnja na ALS javlja se kod trajne slabosti mišića, ali svaka promena u govoru ili gutanju takođe zahteva pažnju. Zbog složenosti bolesti, važno je obratiti se lekaru pri prvim simptomima.’
Ako primetite dugotrajnu slabost mišića, otežano kretanje, promene u govoru ili gutanju, važno je da se što pre obratite izabranom lekaru ili neurologu. Osim medicinske pomoći, podrška porodice i psihološka podrška su od velikog značaja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.