Blaga nelagodnost ili umor ne treba ignorisati, posebno kod žena starijih od 55 godina – redovni pregledi su ključni
Srčane bolesti su vodeći uzrok smrtnosti među ženama širom sveta, a posebno zabrinjava oblik poznat kao nema ili tiha ishemija miokarda. Ova bolest podrazumeva smanjen dotok krvi do srčanog mišića, ali bez uobičajenih simptoma poput bola u grudima, što otežava pravovremeno prepoznavanje problema. U velikom broju slučajeva, žene koje se osećaju zdravo zapravo mogu biti u riziku od ozbiljnih komplikacija, uključujući infarkt.
Nema ishemija se javlja kada dolazi do suženja srčanih arterija zbog nakupljanja masnih naslaga (plaka), ali organizam uspeva da se prilagodi tako da simptomi često izostaju. “Možemo imati značajna suženja u krvnim sudovima bez tipičnih znakova kao što su bol, nelagodnost u grudima ili kratak dah”, objašnjava kardiolog dr Sahil Agrawal. Takva prilagođavanja srca mogu prikriti upozoravajuće signale, zbog čega su rani znaci bolesti često neprepoznati.
Faktori rizika za razvoj neme ishemije uključuju visok krvni pritisak, povišen holesterol, šećernu bolest, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i genetsko nasledje. Posebna pažnja preporučuje se ženama starijim od 55 godina, gde se rizik dodatno povećava sa godinama. Dr Agrawal upozorava: “Simptomi mogu biti veoma blagi, poput umora ili nelagodnosti, što se često pripisuje svakodnevnom stresu ili obavezama.”
Tiha srčana bolest je opasna jer može dovesti do iznenadnog infarkta, čak i kod osoba koje nikada nisu imale tipične tegobe. Do srčanog udara dolazi kada plak u arteriji pukne i izazove stvaranje krvnog ugruška koji prekida dotok krvi do srca. Zbog odsustva simptoma, mnoge žene ne promene način života niti potraže lekarsku pomoć na vreme.
Redovni preventivni pregledi su od izuzetnog značaja, jer se nema ishemija najčešće otkriva neinvazivnim testovima kao što su test opterećenja, Holter EKG ili ultrazvučni pregledi srca. Osobe sa faktorima rizika bi trebalo da se jave svom lekaru i razgovaraju o potrebi za dodatnim analizama.
Za čitateljke je važno da ne zanemaruju ni blage tegobe, posebno ako su u rizičnoj grupi. Praktične preporuke uključuju kontrolu krvnog pritiska i holesterola, usvajanje zdrave ishrane, prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost. Ukoliko primetite neobjašnjiv umor, otežano disanje ili nelagodnost, obavezno se obratite lekaru.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.