Pojava konfuzije i uznemirenosti predveče često zbunjuje porodicu i otežava svakodnevnu negu
Demencija je ozbiljan zdravstveni problem koji najčešće pogađa starije osobe, a među njima su žene posebno izložene riziku zbog dužeg životnog veka. Ovaj progresivni sindrom podrazumeva gubitak pamćenja, smetnje u govoru i svakodnevnim aktivnostima, a procenjuje se da će broj obolelih nastaviti da raste. Jedan od simptoma na koji porodice često nisu spremne jeste takozvani „sundowning“ – večernja ili popodnevna zbunjenost i uznemirenost.
Ovaj fenomen, koji se javlja kod oko 20 odsto osoba sa demencijom, karakterišu nagle promene ponašanja predveče. Osobe koje su tokom dana bile mirne mogu iznenada postati zbunjene, nervozne ili čak razdražljive. Prema rečima dr Smiljane Kostić, „sundowning može izazvati osećaj kao da je osoba na pogrešnom mestu, često govori da želi da ide kući ili traži članove porodice koji nisu prisutni“. Ovi simptomi su posebno izraženi kod obolelih od određenih oblika demencije, kao što je demencija sa Lewyjevim telima.
Uzroci večernje zbunjenosti su višestruki – od umora na kraju dana, promena u biološkom satu, manjka aktivnosti, do promena u okruženju i osvetljenju. Kod žena koje brinu o članovima porodice, ovaj simptom može biti posebno opterećujući jer se javlja baš kada se očekuje mir i odmor. U nekim slučajevima, dodatni stres može nastati zbog manjka podrške ili manjeg broja osoblja u domovima za stare tokom večernjih sati.
Sundowning se manifestuje različito: uporno postavljanje istih pitanja, insistiranje da se ode kući iako su već kod kuće, pokušaji da se pronađu deca ili odlazak na posao iako su u penziji. Takođe su česti nemir, hodanje gore-dole, povlačenje za odeću, pa čak i pokušaji izlaska iz kuće bez razloga. „Osećaj intenzivne zbunjenosti može izazvati nervozu i osećaj nesigurnosti, kako kod osobe sa demencijom, tako i kod njenih bližnjih“, navodi dr Kostić.
Za žene koje brinu o obolelima, važno je prepoznati okidače – umor, glad, promena rutine ili svetlosni uslovi. Preporučuje se dosledno održavanje dnevnog rasporeda, smanjenje buke i stvaranje prijatne atmosfere predveče. Tehnike smirivanja, kao što su tiha muzika ili lagani razgovori, mogu pomoći da se simptomi ublaže. Ako primećujete ovakve promene kod svojih najbližih, savetuje se da se obratite lekaru za procenu i podršku.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.