Savremeni način života, stalna dostupnost i društvene mreže dovode do zamora koji ne prolazi ni uz odmor i san
Sve veći broj žena, bez obzira na godine i stil života, žali se na stalan osećaj umora koji ne prolazi ni nakon kvalitetnog sna ili vikenda provedenog u miru. Hronični umor, poznat i kao sindrom modernog sagorevanja, postao je jedno od najčešćih zdravstvenih pitanja među ženama danas. Ovaj problem posebno pogađa žene koje balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza, ali sve češće i one koje ne vode pretrpan raspored.
Simptomi nisu uvek fizički – mnoge žene osećaju dubok, mentalni zamor, teško se koncentrišu, bude se neraspoložene i bez energije, a tokom dana im je teško da obave čak i rutinske zadatke. “Mozak nam je stalno aktivan, čak i kad fizički odmaramo. Proveravanje poruka, odgovaranje na mejlove ili planiranje sutrašnjih obaveza ne dozvoljavaju nam da se zaista isključimo”, objašnjava dr Ivana Petrović, specijalista psihijatrije.
Jedan od ključnih razloga za ovaj trend je stalna dostupnost zahvaljujući tehnologiji. Nekada je radni dan imao jasno definisan kraj, dok danas mnoge žene proveravaju poslovne poruke kasno uveče ili tokom vikenda. Svaki put kada na odmoru odgovorimo na poslovni poziv ili poruku, naš organizam dobija signal da pravi odmor nije moguć. “Kada sebi ne dozvolimo pauzu, nema ni prave regeneracije. Telo se navikava na stalni stres, a posledica je osećaj iscrpljenosti koji postaje norma”, navodi dr Petrović.
Dodatni izvor zamora su tzv. mikro-stresovi. Tokom dana donosimo na desetine malih odluka – šta obući, šta reći, kako reagovati na određenu poruku. Iako deluje bezazleno, ovaj mentalni napor troši energiju, a žene ga često zanemaruju misleći da nisu imale „težak dan“.
Ni slobodno vreme više nije ono što je nekada bilo. Često je ispunjeno dodatnim obavezama ili pokušajima da budemo što produktivnije – od planiranja, treninga, do usavršavanja ili društvenih aktivnosti. U želji da stalno napredujemo i iskoristimo svaki trenutak, zaboravljamo na običan odmor i dosadu, koji su važni za mentalno zdravlje.
Društvene mreže su poseban izvor neprimetnog stresa. Neprestano upoređivanje sa drugima, čak i nesvesno, povećava osećaj da nismo dovoljno dobre ili uspešne, što dodatno povećava unutrašnji pritisak i umor.
Važno je razumeti da umor nije uvek posledica fizičkog napora ili lošeg sna. “Umor je često signal da je vreme za promene. To može biti potreba za postavljanjem jasnijih granica, smanjenjem broja obaveza ili svesnom odlukom da deo dana provedemo bez telefona i digitalnih distrakcija”, savetuje dr Petrović.
Praktični saveti za žene koje osećaju hronični umor uključuju: isključivanje notifikacija nekoliko sati dnevno, jasnu podelu između posla i privatnog vremena, dozvolu sebi da ne odgovore odmah na svaku poruku, kao i planiranje vremena za običan odmor i aktivnosti koje zaista opuštaju.
Ako osećaj iscrpljenosti traje duže od nekoliko nedelja i ometa svakodnevno funkcionisanje, preporučuje se razgovor sa izabranim lekarom ili specijalistom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.