Nekada slavna italijanska aristokratkinja otkriva zbog čega su raskoš i umetnost postali njen beg, ali i njena propast
Luiza Kazati, nekadašnja aristokratkinja iz Italije, ostala je upamćena po svojoj neobičnoj hrabrosti da pomera granice i prkosi pravilima društva u kojem je odrasla. Rođena 1881. godine, već kao mlada žena osetila je da je umetnost njen istinski poziv. Ipak, život koji je izabrala nosio je visoku cenu, a traganje za slobodom pretvorilo se u usamljenost. Ključni preokret u njenoj priči dogodio se nakon što je rodila ćerku. „Nisam znala kako da budem majka. U tom trenutku, činilo mi se da je najbolje za nju da ode u internat, a ja… ja sam morala da tražim sebe“, iskrena je Luiza.
Upoznala je pesnika Gabrijela d’Anuncija, koji joj je, kako kaže, „otvorio vrata jednog potpuno novog sveta“. Njihova veza bila je burna i javna, ali joj je on dao vetar u leđa da se izrazi onako kako oseća. „On me je naučio da normalnost nije vrednost sama po sebi, već da se život živi punim plućima“, priseća se Luiza.
Luiza je odlučila da postane živo umetničko delo. Njena pojava je uvek bila pažljivo osmišljena – od prozirnih haljina, preko dijamanata i perjanih kruna, do egzotičnih životinja koje su bile deo njenog svakodnevnog okruženja. Njene zabave bile su luksuzne i nezaboravne, sa zlatnim slugama, paunovima i gepardima na povocu. „Volela sam da šokiram, ali to je bio moj način da izrazim ono što sam osećala iznutra“, kaže ona.
Ipak, život u raskoši nije mogao da potraje. Kada su finansije presušile, Luiza je napustila Veneciju i otišla u London, gde je živela povučeno, zarađujući za život čitanjem tarot karata i čuvanjem pasa. Iako je izgubila gotovo sve, nije odustala od svog jedinstvenog stila. „Nikada nisam želela da budem kao svi drugi. Možda sam zbog toga platila visoku cenu, ali sam ostala svoja do kraja“, poručuje Luiza.
Danas njena priča ostaje podsećanje na snagu ličnog izbora i slobodu da budemo ono što jesmo, bez obzira na cenu. „Ako bih mogla nešto da poručim ženama, to je: budite hrabre, ali ne zaboravite na ono što vas čini srećnim, čak i kad svi drugi misle da grešite“, zaključuje ona.