Od odrastanja u Loznici, kroz izazove i porodične borbe, do majčinstva i muzičke scene – Zejna deli svoju priču o istrajnosti
Zejna Murkić je tokom poslednjih nedelja privukla veliku pažnju javnosti, nastupajući na polufinalu izbora za Pesmu Evrovizije sa pesmom „Jugoslavija“. Međutim, iza svetla reflektora krije se priča o devojci koja je odrastala u Loznici, u skromnim uslovima, gde je porodica gajila konje, koze i obrađivala baštu.
Zejna se priseća detinjstva sa sestrama Sanelom i Marčelom: „Volele smo da se igramo škole. Kao najstarija, bila sam učiteljica, a one su bile moji đaci. Danas smo sve tri srećne, svaka na svom putu.“ Ističe da je porodična povezanost uvek bila njihova najveća snaga, iako su ih životne okolnosti odvele na različite strane – sestra Sanela danas živi sa porodicom u Nemačkoj, dok je Marčela ostala povučena i zrelija od njih dve.
Ljubav prema umetnosti Zejna je nasledila od oca, poznatog frizera i strastvenog plesača, dok je od majke naučila veštine domaćinstva i kuvanja. „Otac me je vodio po klubovima i kafićima, a majka me je naučila da pravim pite“, kaže Zejna, ponosno ističući kako su oba roditelja verovala u njen talenat.
Prvi susret sa predrasudama doživela je već u osnovnoj školi, ali je upravo to ojačalo njenu odlučnost. „U horu sam uvek bila prvi glas. Iako roditelji nisu mogli da prisustvuju mom prvom nastupu, govorili su: ‘Ima vremena, bićeš zvezda.’ Danas znam da su bili u pravu.“
Iako je želela da studira jezike ili psihologiju, finansijska situacija ju je sprečila da ostvari te snove. Umesto toga, upisala je Ekonomsku školu, smer turizmologija. Prvi muzički uspeh doživela je kao deo grupe, ali je nakon dve godine odlučila da napusti tu priču: „Nisam želela da pevam pesme koje mi nisu odgovarale. Kada sam shvatila da to nije moj put, vratila sam se u Loznicu, bez novca, ali sa jasnom odlukom da nastavim sama.“
Najteži period za Zejnu bio je kada je, nakon napuštanja grupe, ostala sama i bez podrške bivših saradnika. „Oprostila sam, ali sam odlučila da ne razgovaramo više. Bilo mi je važno da sačuvam svoje dostojanstvo.“
Nakon toga, započela je solo karijeru i ubrzo postala majka. Ćerku Kjaru rodila je u sedmom mesecu trudnoće, što je bio još jedan izazov na njenom putu. Iako nije ostala u dobrim odnosima sa bivšim partnerom, naglašava: „On je dobar otac našoj ćerki i to mi je najvažnije.“
Danas, Zejna veruje da ju je sve što je prošla učinilo snažnijom. „Nijednog trenutka nisam dozvolila da me životne prepreke zaustave. Danas sam zahvalna na svemu, jer znam ko sam i šta mogu.“ Njena poruka ženama je jasna: „Verujte u sebe, čak i onda kada vam se čini da je sve protiv vas.“