Naučna otkrića pokazuju da geni majke i oca imaju različite uloge, a majčina DNK posebno utiče na inteligenciju i proces starenja.
Najnovija istraživanja sa Univerziteta Severne Karoline i drugih vodećih instituta otkrivaju da, iako svako od nas dobija po polovinu DNK od oba roditelja, geni oca i majke nisu ravnopravni kada je reč o tome šta će zapravo oblikovati naš izgled, zdravlje i karakteristike. Naučnici su pokazali da su geni nasleđeni sa očeve strane često aktivniji u našem telu, što može imati važan uticaj na pojavu određenih bolesti ili fizičkih odlika, poput visine ili oblika zuba.
Međutim, majčina DNK nosi posebnu težinu kada govorimo o nekim ključnim aspektima života. Aleksandra Kresović, stručnjakinja iz oblasti genetike, ističe: “Mitohondrijsku DNK, koja je odgovorna za proizvodnju energije u ćelijama, isključivo nasleđujemo od majke. Ovo može značajno uticati na naše zdravlje, brzinu starenja i čak kognitivne sposobnosti, jer mozak troši najviše energije.”
Jedan od najzanimljivijih nalaza tiče se inteligencije. S obzirom na to da se mnogi geni povezani sa kognitivnim funkcijama nalaze na X hromozomu, majčini geni igraju dominantnu ulogu kod sinova, jer oni jedini X hromozom dobijaju upravo od majke. Kod ćerki je situacija kompleksnija, ali i dalje majka ima presudan uticaj. Pored toga, upravo mitohondrijska DNK, koju nam prenosi majka, ima ključnu ulogu u procesu starenja – mutacije u ovom genetskom materijalu povezane su sa bržim pojavljivanjem prvih znakova starenja i promenama u obrascima sna. Studija objavljena u međunarodnom časopisu za medicinu sna potvrđuje da se sklonost nesanici često prenosi sa majke na dete.
Sa druge strane, očeva uloga u genetskom nasleđu najviše se ističe u određivanju pola deteta. Otac je taj koji donosi X ili Y hromozom, čime direktno utiče na to da li će dete biti devojčica ili dečak. Takođe, geni oca su često povezani sa visinom i nekim prepoznatljivim fizičkim osobinama kao što su rupice na obrazima i zdravlje zuba. Očevi geni sadrže i takozvane faktore rasta koji mogu uticati na konačnu visinu deteta, dok majčini geni sadrže njihove inhibitore, što pokazuje zanimljiv evolutivni balans između oba roditelja.
Važno je istaći da je većina naših osobina, od boje očiju do sposobnosti učenja, rezultat složene interakcije stotina gena sa obe strane, ali i uticaja sredine, načina života i ishrane. Genetika daje osnovu, ali konačan ishod zavisi od brojnih faktora izvan samog DNK zapisa.