Harvardska doktorka otkriva kako redovno duboko disanje može doprineti boljoj kontroli krvnog pritiska kod žena
Doktorka Bet Frejts sa Harvarda preporučuje ženama da svakodnevno odvoje 15 minuta za sporo i duboko disanje, jer ova jednostavna rutina može značajno doprineti snižavanju krvnog pritiska. Ova tehnika posebno je korisna osobama koje se bore sa povišenim pritiskom, a efekti su potvrđeni brojnim istraživanjima.
insert_image(“woman breathing relaxation health calm”)
Prosečna odrasla osoba udahne oko 22.000 puta dnevno, ali većina nas to čini automatski, bez razmišljanja. Svesno usporavanje disanja, tako da broj udisaja bude između 6 i 10 u minuti, može imati pozitivan uticaj na zdravlje. Prema rečima dr Frejts, „vežbanje sporog, dubokog disanja 15 minuta dnevno može pomoći u snižavanju krvnog pritiska”. Kod osoba sa povišenim pritiskom, ova praksa može spustiti sistolni pritisak i do 10 jedinica.
Duboko disanje aktivira vagusni nerv, koji šalje signal telu da se opusti, što dovodi do širenja krvnih sudova i usporavanja rada srca. Tokom udaha, dijafragma se spušta i omogućava da više kiseonika dospe do mozga i tela, dok produženi izdah dodatno podstiče smanjenje hormona stresa i oslobađanje endorfina.
Pregled 20 naučnih studija pokazao je da različite vrste vežbi disanja, poput dijafragmalnog disanja ili brojanja udaha, doprinose snižavanju i sistolnog i dijastolnog pritiska. Iako se preporuke razlikuju u pogledu dužine i učestalosti, jasno je da većina tehnika ima pozitivan efekat na zdravlje srca.
Za one koje žele da probaju ove tehnike, dr Frejts preporučuje metodu „4-7-8“ (udah kroz nos 4 sekunde, zadržavanje daha 7 sekundi, izdah 8 sekundi) ili „box breathing“, gde se svaki deo disanja (udah, zadržavanje, izdah, zadržavanje) broji po 4 sekunde. Dijafragmalno disanje, gde jedna ruka leži na grudima a druga na stomaku, pomaže da se osvesti kretanje dijafragme i dodatno umanji stres.
Redovno praktikovanje ovih vežbi može biti dragoceno posebno za žene koje vode brz i stresan život, jer doprinosi kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju. Uvođenje ove navike u svakodnevnu rutinu može biti jednostavan, ali efikasan korak ka boljoj kontroli krvnog pritiska.