Porodica Gasparov iz Volgograda suočila se 1984. godine sa nezamislivom tragedijom kada im je sin Vanja otet nakon škole, a otmičar se pokazao kao blizak porodični prijatelj.
Godine 1984. u Volgogradu, porodica Gasparov suočila se sa najgorom noćnom morom svakog roditelja – njihov sin Vanja, tada osnovac, otet je na povratku iz škole. Otmičar, koji je dečaka poznavao po imenu, pozvao ga je iz automobila, što su potvrdila i druga deca koja su bila sa Vanjom tog dana. Kada je porodica shvatila da Vanja nije kod kuće, a njegovi prijatelji nisu znali gde je, odmah su započeli potragu.
Ubrzo je usledio telefonski poziv otmičara, koji je od Vanjinog oca, Genadija, zatražio otkup od 150.000 rubalja – iznos koji je tada bio gotovo nemoguć za porodicu da sakupi. “Vanja je kod nas. Njegov život vredi mnogo novca. Ako želiš da ga vratiš, moraš da predaš 150.000 rubalja. Ako se obratiš miliciji, živog ga više nećeš videti”, glasila je pretnja otmičara. Porodica Gasparov, iako pristojno situirana, nije imala toliku ušteđevinu, te su u pomoć pozvali prijatelje i rodbinu, prikupljajući novac i dragocenosti u očajničkom pokušaju da spasu sina.
Prijatelj porodice, iskusni inspektor Vanik Sogojan, savetovao im je da odmah obaveste miliciju, naglašavajući opasnost: “Vanja je video lica otmičara, čak i ako skupite sav novac, ipak će ga ubiti, jer može da ih prepozna.” Policija je pokrenula intenzivnu istragu, ali bez konkretnih tragova – niko nije zapamtio vozilo ni registarski broj, a otmičar je bio neko ko je poznavao dečaka i porodicu.
Kroz dugotrajnu i iscrpljujuću potragu, pritisak i stres su na porodicu ostavili duboke posledice. Genadijeva supruga je doživela nervni slom, dok je on sam, pod pritiskom pretnji i nemogućnosti da sakupi ceo iznos, pokušao sebi da oduzme život, što su istražitelji na sreću sprečili. Otmičar je ostavljao poruke na neobičnim mestima, dodatno uznemiravajući porodicu.
Preokret je nastupio kada je jedan posrednik, slučajni prolaznik, došao po kofer sa novcem na dogovorenoj lokaciji. On je opisao čoveka koji mu je dao instrukcije – imao je upadljiv ožiljak na licu. Nedugo potom, milicija je uhapsila vozača taksija sa istim ožiljkom, koji je pokušao da pobegne. Ispostavilo se da je reč o Artemu Rubanovu, starom prijatelju Genadija Gasparova, kojeg je porodica dobro poznavala. Upravo je Genadij u prošlosti pomagao Rubanovu nakon što je ovaj bio u zatvoru, a kasnije i u pronalaženju posla i pružanju podrške nakon nesreće koja mu je ostavila ožiljak na licu.
Istraga je pokazala da je motiv otmice bila Rubanovljeva zavist prema nekadašnjem prijatelju. Ovaj slučaj je ostavio dubok trag na porodicu Gasparov, ali i na zajednicu, ističući važnost poverenja i opreza, čak i prema najbližem okruženju.