Višak kilograma može dovesti do ozbiljnih oštećenja bubrega, a žene su posebno izložene zbog čestih hormonskih promena i stilova života
Gojaznost je zdravstveni problem koji sve češće pogađa žene različitih starosnih grupa, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Iako je dobro poznato da višak kilograma povećava rizik od srčanih bolesti i problema sa zglobovima, manje se govori o tome da gojaznost može izazvati i ozbiljna oštećenja bubrega. Ovo je posebno važno za žene, jer hormonske promene, trudnoća i način života mogu dodatno opteretiti bubrege.
Bubrezi su organi koji filtriraju krv i odstranjuju štetne materije iz tela. Kada osoba ima višak kilograma, bubrezi moraju da rade znatno više kako bi zadovoljili potrebe organizma, što ih s vremenom može trajno oštetiti. Ovaj proces se naziva hiperfiltracija – bubrezi filtriraju više krvi nego što je optimalno, što dovodi do oštećenja njihovih osnovnih jedinica (nefrona). Vremenom, ovo opterećenje može izazvati pojavu ožiljaka na bubrezima i smanjiti njihovu funkciju.
Višak kilograma često je povezan i sa razvojem drugih bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje bubrega. Najčešći primeri su dijabetes tipa 2 (kada telo ne koristi insulin pravilno) i visok krvni pritisak (hipertenzija). Kod dijabetesa, povećan nivo šećera u krvi može oštetiti sitne krvne sudove u bubrezima, dok hipertenzija uzrokuje sužavanje i slabljenje krvnih sudova, što dodatno smanjuje dotok krvi do bubrega. Kombinacija više faktora, poznata kao metabolički sindrom, dodatno povećava rizik od hronične bolesti bubrega.
Specifičan oblik oštećenja bubrega kod gojaznih osoba je pojava ožiljaka na filterima bubrega, medicinski poznata kao fokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS). To stanje nastaje kada bubrezi pokušavaju da prerade više krvi nego što mogu, zbog čega dolazi do oštećenja i propuštanja proteina u mokraću. “Masno tkivo kod gojaznih osoba nije samo skladište energije – ono luči hormone i supstance koje podstiču upalu u organizmu. Ta hronična upala može dodatno ubrzati propadanje bubrežnog tkiva”, objasnio je dr Marko Jovanović, nefrolog.
Dobra vest je da se rizik može značajno smanjiti promenom životnih navika. Pre svega, preporučuje se postepeno smanjivanje telesne mase uz uravnoteženu ishranu sa manje soli i zasićenih masti, kao i povećan unos povrća, voća i integralnih žitarica. Važno je unositi dovoljno vode, jer ona pomaže bubrezima da efikasnije izbacuju višak soli i štetne materije. “Prekomeran unos proteina može opteretiti bubrege, zato se savetuje umerenost i konsultacija sa nutricionistom ili lekarom pre započinjanja dijete”, naglašava dr Jovanović. Redovno merenje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi takođe je važno za pravovremeno otkrivanje rizika.
Žene koje se bore sa viškom kilograma ili imaju porodičnu istoriju bolesti bubrega treba da redovno posećuju lekara i obavljaju laboratorijske analize. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”, savetuje dr Jovanović, uz napomenu da je prevencija najbolji način da sačuvate zdravlje bubrega i sprečite ozbiljne komplikacije.