Saša Bondarenko, stručnjakinja za istraživanje raka, objašnjava zašto je važno izbegavati prerađeno meso i slične proizvode
U Beogradu je poslednjih dana pažnju javnosti privukla izjava Saše Bondarenko, lekarke koja se godinama bavi istraživanjem raka. Ona je upozorila žene na određene navike u ishrani koje, prema njenom iskustvu iz laboratorije, mogu povećati rizik od razvoja raka. Iako javnost često raspravlja o „superhrani” i čudesnim dijetama, Bondarenko naglašava da nijedna namirnica sama po sebi ne izaziva bolest, ali da dugoročne navike mogu imati značajan uticaj.
insert_image(“prerađeno meso, laboratorija, zdrava ishrana, žena”)
Pre svega, ona ističe da se previše pažnje poklanja pojedinačnim namirnicama, dok se zanemaruje šira slika – genetika, životne navike i okruženje. „Radila sam u laboratorijama za istraživanje raka gde sam proučavala šta se događa unutar ćelija na nivou DNK i znam šta govorim. Ne verujem u to da jedna namirnica stvara rak, ali se određene navike ponavljaju godinama i mogu povećati rizik”, izjavila je Saša Bondarenko.
Prerađeno meso i svakodnevne navike pod lupom stručnjaka
Kao najveći rizik, Bondarenko navodi svakodnevnu konzumaciju prerađenog mesa – slanine, kobasica, viršli, suhomesnatih proizvoda, kao i mesa koje je dimljeno ili sušeno. „Prerađeno meso klasifikovano je kao kancerogen Grupe 1. To znači da postoje snažni dokazi o povezanosti sa razvojem raka”, objasnila je ona. Osim toga, navodi da je konzumacija 50 grama prerađenog mesa dnevno povezana sa približno 18 odsto većim rizikom od raka debelog creva.
Međutim, Bondarenko podvlači da pojedinačni izbori ne znače odmah i bolest. „Zapravo, ono što radimo iz dana u dan, kroz godine, ima najveći uticaj na naše zdravlje”, dodala je. Takođe, savetuje ženama da biraju sveže i raznovrsne namirnice, kao i da izbegavaju rutinsku upotrebu poluprerađenih proizvoda.
Zdraviji izbori i informisanost kao ključ prevencije
Štaviše, ona podseća da je važno biti informisan i kritički razmatrati savete o ishrani. „Ne postoji čarobna hrana koja nas štiti, ali postoje navike koje možemo promeniti”, ističe Bondarenko. Pored toga, žene bi trebalo da redovno obavljaju preventivne preglede i obraćaju pažnju na signale tela.
Na kraju, stručnjaci iz oblasti onkologije slažu se da bi javnost morala češće da razgovara o tome kako svakodnevna ishrana utiče na zdravlje, umesto da se fokusira isključivo na pojedinačne proizvode. Kao rezultat, informisanost i promene u navikama mogu značajno doprineti smanjenju rizika od mnogih bolesti.