Visoke temperature utiču na pažnju i koordinaciju, a rizik od povreda raste i u zatvorenom prostoru
Letnje vrućine donose brojne zdravstvene izazove, posebno za žene koje rade u uslovima visokih temperatura. Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić Drakulić, vrućina ne ugrožava samo osobe na otvorenom, već i one koje rade u halama, kuhinjama ili skladištima. Ekstremna toplota može da naruši pažnju, koordinaciju i brzinu reakcije, što povećava mogućnost povreda. Ovaj problem je posebno izražen tokom letnjih meseci kada su temperature visoke u većem delu Srbije.
Statistika pokazuje da svake godine gotovo 23 miliona ljudi doživi povredu na radu zbog izloženosti toploti. Ove povrede nisu vezane samo za direktan sunčev udar, već nastaju i zbog smanjene koncentracije ili loše procene rizika. To znači da žene koje rade u trgovinama, fabrikama ili voze prevoz mogu biti podjednako izložene riziku kao i one koje rade na polju.
Rizik raste i pre ekstremnih temperatura
Zanimljivo je da rizik od povreda počinje da raste i pre nego što temperature postanu ekstremne. Već na toplotnom indeksu (kombinacija temperature i vlažnosti) od 29,4 °C, rizik je u porastu, dok je pri 32,2 °C rizik za povredu veći za 3 odsto. Kako temperatura raste, tako raste i šansa za povredu: 6 odsto pri 35 °C, 10 odsto pri 37,8 °C, 15 odsto pri 40,6 °C i 20 odsto pri 43,3 °C.
Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić Drakulić, „rizik od povrede ne počinje tek pri skoro nepodnošljivim temperaturama, već raste i u opsegu koji je za mnoge deo svakodnevnog radnog ambijenta.“ Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na simptome, čak i kada ne osećaju da su izložene ekstremnoj vrućini.
Ko je najviše ugrožen i zašto
Osim radnica na otvorenom, poput onih u poljoprivredi i građevini, u riziku su i zaposlene u zatvorenim prostorima. U proizvodnim pogonima, rizik od povrede raste za čak 17 odsto pri 37,8 °C, dok je pri 43,3 °C viši za 34 odsto. Pregrejane hale i prostori bez dobre ventilacije mogu biti jednako opasni kao i rad na suncu.
„Toplotni rizik ne pogađa samo one koji rade napolju. Pregrejane prostorije, skladišta, radionice i kuhinje mogu predstavljati visok rizik za povrede“, ističe prof. dr Stanišić Drakulić. Ovo je posebno važno za žene koje često rade u takvim uslovima, bilo u privatnom ili javnom sektoru.
Kako zaštititi sebe i koleginice
Prevencija je ključna. Pre svega, važno je praviti redovne pauze i hidrirati se. Takođe, preporučuje se nošenje lagane, svetle odeće i izbegavanje napornog fizičkog rada u najtoplijem delu dana. Ako je moguće, rad treba organizovati u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U zatvorenim prostorima treba obezbediti dobru ventilaciju i klimu.
Pored toga, važno je prepoznati rane znake iscrpljenosti, kao što su glavobolja, vrtoglavica, slabost ili dezorijentacija. Ako primetite ove simptome kod sebe ili koleginica, odmah treba prekinuti rad i skloniti se na hladno mesto.
Na kraju, prof. dr Stanišić Drakulić podseća: „Mnogo pre pojave toplotnog udara, visoke temperature mogu narušiti koordinaciju pokreta, ravnotežu, pažnju i pamćenje. Zbog toga je važno da svaka žena osluškuje svoje telo i reaguje na vreme.“
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.