Letnje temperature, dehidratacija i promene krvnog pritiska posebno su rizične za žene sa hipertenzijom
Moždani udar (šlog) je medicinsko stanje koje se javlja kada krv ne dolazi do dela mozga. Ova situacija može izazvati ozbiljne posledice za zdravlje svake žene, uključujući invaliditet ili smrt. Tokom letnjih meseci, kada temperature rastu, mnoge žene osećaju nelagodnost prilikom prelaska sa vrelog asfalta u hladne prostorije. Iako je nagli ulazak iz vrućine u rashlađen prostor svakodnevica, nagli skok pritiska može povećati rizik za osobe koje već imaju povišen krvni pritisak.
Kako visoke temperature utiču na krvni pritisak
Pre svega, letnja vrućina može dovesti do dehidratacije i gubitka elektrolita. To može uticati na krvni pritisak i poremetiti srčani ritam. Dr Mihailo Mirković, neurolog iz Valjeva, ističe: „Nagle promene temperature utiču na vrednosti arterijskog pritiska. Posebno su ugrožene osobe koje već imaju hipertenziju ili druge kardiovaskularne bolesti.” Međutim, on pojašnjava da vremenske prilike nisu direktan uzrok šloga, ali predstavljaju dodatni faktor rizika kod osetljivih osoba. Takođe, kod osoba sa loše regulisanom hipertenzijom, nagli i izraziti skokovi pritiska mogu povećati rizik od šloga, naročito kada je prisutno hronično oštećenje krvnih sudova.
Šta to znači za žene tokom letnjih vrućina
Osim toga, žene koje imaju srčane aritmije, aterosklerozu (zadebljanje i oštećenje krvnih sudova) ili su ranije imale moždani udar, posebno su izložene riziku. „Leti je češći ishemijski moždani udar, koji nastaje kada krvni ugrušak zapuši krvni sud. Dehidratacija, gubitak elektrolita i poremećaji srčanog ritma mogu doprineti njegovoj pojavi“, navodi dr Mirković. Zbog toga je važno da žene sa povišenim pritiskom redovno prate svoje vrednosti i uzimaju propisanu terapiju. Na kraju, redovna kontrola šećera i masnoća u krvi, kao i prestanak pušenja, smanjuju rizik.
Nagli temperaturni prelazi: praktične preporuke
Zapravo, prelazak iz hladne prostorije na vreo asfalt i obrnuto stvara stres za organizam. Kod zdravih osoba to može izazvati samo kratku nelagodnost. Ipak, kod žena koje imaju već povećan rizik, može biti okidač za ozbiljnije probleme. Dr Mirković objašnjava: „Nagli temperaturni prelazi retko su sami po sebi direktan uzrok šloga. Oni su okidač kod onih sa već prisutnim rizicima.“ Zbog toga se preporučuje da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od 6 do 8 stepeni Celzijusa. Kada izlazite iz klimatizovanog prostora, zastanite nekoliko minuta na međuprostoru. Na taj način omogućavate telu da se postepeno prilagodi.
Kako čitateljke mogu zaštititi svoje zdravlje
Štaviše, važno je redovno unositi dovoljno vode tokom dana. Nosite laganu odeću, izbegavajte naporan fizički rad u najtoplijem delu dana i uzimajte terapiju prema savetu lekara. Ako primetite glavobolju, vrtoglavicu, slabost ili utrnulost, obavezno se odmah obratite lekaru. Na kraju, podsećamo: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“ Pravilne navike i briga o zdravlju mogu značajno smanjiti rizik od moždanog udara tokom letnjih meseci.