Nekadašnja Beograđanka otkriva zašto je život na selu bolji za porodicu i decu
Jelena Davidović odlučila je sa suprugom i četvoro dece da napusti život u Beogradu i započne novo poglavlje u selu Kusadak kod Smederevske Palanke. Pre četiri godine, ova porodica je gradski asfalt zamenila životom u prirodi, a promena je nastala iz želje da deci pruže zdravije i mirnije detinjstvo. Fokus_keyphrase „život na selu“ za njih je postala svakodnevica, a Jelena kaže da se nikada ne bi vratila nazad. „Nema tih para koje bi me vratile u Beograd. Ovde ima mnogo više vrednosti koje se novcem ne mogu kupiti“, ističe Jelena.
Život na selu donosi sklad i nove izazove
Preseljenje nije bila impulsivna odluka. Jelena objašnjava da je o tome razmišljala skoro deceniju. Ipak, kada su odlučili da krenu, sve su brzo organizovali. „Grad me je gušio u svakom smislu. Želela sam zdravije okruženje za svoju decu i mirniji ritam života“, priča ona. Život na selu je fizički zahtevniji, ali, kako kaže, pruža duševni mir. Takođe, porodica sada vodi imanje i malo etno-selo. Bave se uzgojem životinja i domaćom hranom, a planiraju da uskoro otvore i mali zoološki vrt sa egzotičnim vrstama. Deca su od malih nogu navikla na životinje, jer su pre selidbe imali čivave. Godinu dana pre preseljenja polako su se upoznavali i sa drugim životinjama, poput koka, zečeva i morki. Jelena napominje da su deca bila oduševljena, iako je jednom morala da postavi granicu kada su poželeli da nabave čak i krokodila.
Prilagođavanje sela potrebama porodice
Pronalazak odgovarajućeg sela bio je izazov. Jelena je želela Šumadiju, smatrajući da je taj kraj čistiji i pogodniji za odrastanje dece. Slučajno su otkrili Kusadak, koji im je pružio idealnu kombinaciju mira i dostupnosti škola i vrtića. „Morala sam da mislim na realne potrebe porodice. Kusadak ima školu, vrtić i sve što nam treba, a opet je blizu većih gradova“, naglašava ona. U međuvremenu, porodica se suočavala i sa komentarima okoline zbog porodične dinamike. Neki su se pitali gde je suprug, jer ga ne viđaju često u fizičkim poslovima. Jelena direktno odgovara: „Moj suprug je velika podrška. Ja volim da radim na imanju, a on se brine o deci. Svako ima svoj deo odgovornosti.“
Porodična saradnja i novi pogled na obaveze
Deca su, prema rečima Jelene, maksimalno uključena u svakodnevne poslove na imanju. Tokom letnjih meseci zajedno čiste obore, hrane životinje i brinu o imanju. Takođe, Jelena ističe da život na selu ne mora značiti rano ustajanje za sve. „Ja nisam tipična seljanka koja ustaje u pet. Najvažnije mi je da su životinje zbrinute i deca srećna. Svako može da pronađe svoj ritam, važno je da postoji red“, objašnjava ona. Život na selu, prema njenom iskustvu, nije fizički težak koliko mnogi misle. Ipak, naglašava da pruža mentalni mir i kvalitetnije odnose među članovima porodice.
Život na selu kao izbor, ne nužnost
Jelena smatra da život na selu ne mora značiti bavljenje poljoprivredom. „Ne moraš da živiš od sela da bi živeo na selu“, poručuje. Po njenom mišljenju, svako može pronaći svoj način da uživa u prednostima prirode i bliskosti sa porodicom, bez obzira na to čime se bavi. Na kraju, ona dodaje da je život na selu doneo njenoj porodici ono što u gradu nisu mogli da pronađu – iskrenu bliskost, mir i osećaj zajedništva.