Novo istraživanje pokazuje da 4 do 5 užina dnevno može podržati zdravlje, ukoliko biramo prave namirnice
Grickalice nisu nužno loše za zdravlje, pokazuje novo istraživanje sa Wageningen University u Holandiji. Tokom poslednje godine, tim naučnika je pratio navike u ishrani 264 odraslih osoba uzrasta od 30 do 45 godina. Učesnici su putem aplikacije beležili sve što jedu i piju, zajedno sa razlozima i okruženjem u kojem to rade. Kao rezultat, pokazalo se da prosečna osoba ima između četiri i pet užina dnevno. Međutim, više od polovine tih užina čine zdrave opcije kao što su voće, povrće, hleb, jogurt ili crna kafa. Ove navike su posebno važne za žene koje pokušavaju da balansiraju posao, porodicu i sopstvene potrebe. Takođe, studija otkriva da izbor grickalica zavisi od trenutne situacije i osećanja, a ne samo od vrste hrane.
Kako izbor grickalica utiče na zdravlje žena
Pre svega, istraživačica dr Mariëlle de Vaal ističe da „nije svaka užina automatski nezdrava“. Na primer, krastavac na poslu može biti odličan izbor za međuobrok, dok isti taj krastavac uveče sa prijateljicama ima drugačiju ulogu. Takođe, šolja crne kafe na poslu pomaže da ostanemo fokusirane, dok na terasi kafića može biti trenutak uživanja i opuštanja. Štaviše, studija pokazuje da čak 64 odsto užina učesnika sadrži hranljive namirnice. Na taj način, užine mogu pomoći ženama da održe energiju tokom dana i spreče prejedanje u glavnim obrocima. S druge strane, važno je obratiti pažnju na motive zbog kojih posežemo za hranom. Emocije i stres često utiču na izbor grickalica, pa je korisno zapitati se da li jedemo iz gladi ili iz navike.
Granice između obroka i užina sve su manje jasne
Osim toga, istraživanje ukazuje na promenjene navike u ishrani, posebno među mlađim ženama. Tradicionalni obroci postaju ređi, dok užine postaju češće i raznovrsnije. Umesto tri velika obroka, mnogi biraju više manjih užina tokom dana. Ipak, preporuke stručnjaka sugerišu da nije važno samo šta jedemo, već i zašto i kada to činimo. „Grickanje je često ritual, trenutak opuštanja ili način povezivanja sa drugima“, navodi dr Vaal. Zbog toga, svesnost o svojim motivima i izborima može pomoći da se izbegne osećaj krivice i donesu zdravije odluke. Konačno, nutricionisti preporučuju da žene vode računa o kvalitetu namirnica, ali i o tome kako se osećaju pre nego što posegnu za užinom. Pametne užine mogu biti saveznik u održavanju energije, dobrog raspoloženja i ukupnog zdravlja.