Istraživači su identifikovali skrivene ćelije koje mogu ojačati zaštitu na mestu ulaska virusa
Svake godine grip izaziva ozbiljne zdravstvene probleme širom sveta, a najugroženiji su deca, trudnice, osobe starije životne dobi i ljudi sa slabijim imunitetom. Iako aktuelne vakcine predstavljaju najvažniju zaštitu, one ne uspevaju uvek da potpuno spreče virus da se razvije u respiratornom traktu. Novo istraživanje otkriva da skrivene imune ćelije u plućima mogu biti ključ za stvaranje efikasnije vakcine protiv gripa.
Grip svake godine odnosi desetine hiljada života, naročito u državama kao što su Sjedinjene Američke Države. Zbog toga je razvoj naprednije zaštite od velikog značaja za zdravlje žena i njihove porodice. Do sada, vakcine su uglavnom podsticale stvaranje antitela u krvi, ali nisu dovoljno jačale odbranu disajnih puteva, gde virus zapravo ulazi u organizam.
Imune ćelije u plućima kao nova linija zaštite
Nakon vakcinacije ili preležane infekcije, organizam stvara memorijske ćelije koje pružaju dugotrajnu zaštitu. Međutim, istraživači su sada otkrili specifičnu grupu ćelija u plućima, poznatih kao T-ćelije memorije u tkivu, koje reaguju odmah kada virus stigne do respiratornog sistema. One predstavljaju prvu liniju odbrane upravo na mestu gde grip pokušava da prodre.
Prema rečima dr Minsoo Kim, profesora mikrobiologije i imunologije sa poznatog univerziteta, „ove ćelije su pozicionirane tačno tamo gde infekcija počinje, tako da mogu odmah da reaguju i pomognu u ograničavanju širenja virusa. One su centralni cilj za dizajn vakcine sledeće generacije jer pružaju brzu, lokalnu zaštitu u respiratornom traktu.”
Zanimljivo je da standardne vakcine protiv gripa, posebno one koje se daju injekcijom u mišić, ne mogu pouzdano da stvore snažnu imunološku memoriju u disajnim putevima. Nazalne vakcine, koje se daju u nos, imaju potencijal da ciljaju lokalni imunitet, ali njihova zaštita do sada nije bila dovoljno stabilna.
Naučnici identifikovali podršku memorijskim ćelijama
U najnovijoj studiji, naučnici su otkrili da određeni monociti (vrsta imunih ćelija za koje se ranije smatralo da su kratkovečne) ostaju u plućima mesecima nakon infekcije. Te ćelije podržavaju memorijske T-ćelije i time održavaju dugotrajnu zaštitu. Dr Kim naglašava: „Naš rad je identifikovao dugoživuću populaciju monocita u plućima koja pruža suštinsku podršku za trajni imunitet T ćelija. Ovo dovodi u pitanje tradicionalni stav da imunološku memoriju pokreću samo T i B ćelije i pokazuje da urođene imunološke ćelije takođe imaju trajnu ulogu.”
Ove ćelije koriste protein galektin-1 kao signal da aktiviraju i održe memorijske T-ćelije. Kada su naučnici dodali galektin-1 eksperimentalnoj nazalnoj vakcini protiv gripa kod miševa, imuni odgovor u plućima je postao znatno jači. „Identifikovali smo galektin-1 kao snažan imuni signal koji može da se koristi kao adjuvans vakcine za poboljšanje imuniteta sluzokože. Ovo je potpuno novi pristup za poboljšanje načina na koji vakcine deluju u respiratornom traktu”, istakao je dr Kim. On dodaje da bi ovakav način jačanja imuniteta mogao biti koristan i kod drugih respiratornih bolesti.
Praktične koristi novog pristupa za žene i porodice
Iako su rezultati na životinjama obećavajući, potrebno je dalje ispitivanje pre nego što se ovakva vakcina upotrebi kod ljudi. Naučnici rade na razvoju stabilnijih i bezbednijih oblika galektina-1 koji bi mogli da se koriste kao dodatak budućim vakcinama.
Ako se rezultati potvrde, buduće vakcine bi mogle da pruže bolju zaštitu i kod žena koje su trudne, imaju hronične bolesti ili slabiji imunitet. Takođe, ovakav vid zaštite može biti važan i za roditelje male dece, koji su često zabrinuti zbog sezonskih infekcija.
Važno je naglasiti da je za tačnu dijagnozu i savet uvek potrebno obratiti se lekaru. Ovakva naučna otkrića donose nadu da će u budućnosti vakcine protiv gripa biti efikasnije i da će bolje štititi žene i njihove najbliže.