Dragana Rodić je nakon teškog udesa i borbe sa invaliditetom pronašla novu svrhu kroz porodicu, ljubav i hrabrost.
Dragana Rodić je žena čija životna priča inspiriše mnoge. Tema „život sa invaliditetom“ pojavljuje se već na početku njenog iskustva. U februaru 1999. godine, Dragana je imala samo 20 godina kada je na autoputu Niš-Leskovac doživela težak udes. Kao rezultat, ostala je nepokretna. Međutim, umesto da dozvoli da je nesreća definiše, Dragana je pronašla snagu za novi početak.
Život sa invaliditetom kao nova svakodnevica
Odmah nakon nesreće, Dragana je pokazala izuzetnu prisebnost. Svesna ozbiljnosti svoje povrede, davala je instrukcije spasiocima kako da je bezbedno pomere. Rehabilitaciju je započela u Institutu „Banjica“ dok su trajale detonacije tokom NATO bombardovanja. Iako su uslovi bili izuzetno teški, pronašla je podršku među ratnim vojnim invalidima. Oni su joj pomogli da kolica ne doživi kao kraj, već kao početak nove faze života. Osim toga, Dragana je bila među prvim osobama sa Balkana koja se podvrgla eksperimentalnim terapijama matičnim ćelijama u inostranstvu. Iako joj medicina tada nije vratila pokretljivost, stekla je samopouzdanje i dodatnu motivaciju za dalju borbu.
Porodica i ljubav kao oslonac
Nakon povratka iz bolnice, Dragana Rodić je sebi postavila jasne ciljeve: želela je da završi fakultet, zasnuje porodicu, postane majka i pomogne drugima. Zaposlila se na Univerzitetu u Nišu i upoznala svog budućeg supruga Miloša, muzičara. Njihova ljubavna priča počela je spontano, a Dragana kaže: „Želela sam da se udam, i onda se moj muž pojavio kao princ iz bajke.“
Majčinstvo i borba za bolji svet
Dragana je sa 33 godine ostvarila svoj najveći san i postala majka zdravog dečaka. Tokom trudnoće, njen suprug bio joj je najveća podrška. „U 33. godini sam ga rodila. Želeli smo ga, molili se za njega i on se rodio“, ističe Dragana. Njihov sin je odrastao uz svest o majčinom stanju, ali i sa razvijenom empatijom i snagom. Takođe, Dragana i Miloš trude se da svom sinu usade prave vrednosti i razumevanje za ljude sa različitim životnim iskustvima.
Život sa invaliditetom kroz lične rekorde i društveni angažman
Ipak, Dragana nije stala na ličnim uspesima. U tridesetim godinama, odlučila je da skoči padobranom sa visine od 3.000 metara. Time je postavila rekord i promenila pogled društva na osobe sa invaliditetom. Pored toga, osnovala je udruženje koje je obezbedilo na stotine pomagala osobama sa invaliditetom i doprinelo uklanjanju prepreka u Nišu i šire. Dragana slika, piše knjige i edukativne priručnike, a o svom iskustvu kaže: „Uspela sam u onome što mi je bio cilj – promenila sam svest ljudima o tome šta znači biti osoba sa invaliditetom.“
Podrška partnera i zajednički ciljevi
Miloš, njen suprug, uvek je isticao da mu nije bilo važno što je Dragana u kolicima. „Naučio sam neke stvari koje su osnovne, da mogu da izađem u susret i njoj i sebi, da nam život bude kvalitetniji i lakši“, objašnjava Miloš. On je sa ponosom pratio Draganine poduhvate, uključujući i skok padobranom. Na kraju, Dragana poručuje svima koji se suoče sa sličnim izazovima: „Trudi se prvo da prohodaš, ali dok se trudiš, nauči da budeš samostalan u kolicima i nikada ne prestaj da vežbaš.“ Njena priča pokazuje da snaga, podrška i ljubav mogu prevazići svaku prepreku.