Genetika, stil života i okolina oblikuju rizik razvoja malignih bolesti kod žena
Rak je zdravstveni problem koji pogađa milione žena širom sveta, ali ne razvija se na isti način kod svake osobe. Pre svega, postavlja se pitanje: zbog čega se kod jedne osobe zdrava ćelija pretvara u malignu, a kod druge ne? Iako se ćelije stalno obnavljaju, samo određene promene dovode do razvoja bolesti. Tačan odgovor zavisi od složene kombinacije naslednih faktora, životnih navika i uticaja okoline.
Rak nije posledica jednog događaja, već procesa koji traje godinama. Tokom svakog obnavljanja ćelija mogu nastati greške u DNK, ali organizam ima mehanizme za popravku većine tih grešaka. Međutim, ako dođe do prevelikih oštećenja, ćelija može prestati da se deli ili pokrenuti svoje uništenje. Problem nastaje kada se promene dogode baš u genima koji upravljaju rastom, deobom i uklanjanjem oštećenih ćelija. Takođe, retko je dovoljna samo jedna greška – tek nagomilavanje više promena daje ćeliji prednost nad ostalima.
Genetika, okolina i način života utiču na rizik razvoja raka
Pored toga, nasleđeni faktori igraju važnu ulogu. Žena može naslediti promenu u genu koja povećava rizik od malignih bolesti, poput mutacija na genima BRCA1 i BRCA2, koji su povezani sa rakom dojke i jajnika. Ipak, to ne znači da će žena sigurno oboleti, već da njenim ćelijama može biti potrebno manje dodatnih promena da bi postale maligne. Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, nasleđene mutacije su prisutne u oko 10% slučajeva malignih bolesti.
S druge strane, veći deo slučajeva raka nastaje pod uticajem spoljašnjih faktora. Pušenje, izlaganje suncu i određene infekcije povećavaju broj oštećenja na ćelijama. Na primer, duvanski dim sadrži materije koje oštećuju DNK, dok UV zračenje sa sunca može izazvati promene u koži. Zbog toga, žene koje puše ili često borave na suncu bez zaštite izložene su većem riziku.
Kako funkcionišu geni koji štite ili podstiču rast ćelija
Neki geni, poznati kao onkogeni, normalno podstiču rast i deobu ćelija kada je to potrebno. Kada se promene, mogu stalno slati signal ćeliji da se razmnožava, kao da je „papučica gasa zaglavljena“. Drugu grupu čine tumor-supresorski geni – oni su svojevrsne kočnice. Ako izgube funkciju, ćelija može nastaviti da se deli i kada nije zdrava. Najpoznatiji među njima je TP53, koji daje instrukcije za protein p53, čuvara genoma. On može zaustaviti deobu oštećene ćelije i omogućiti popravku DNK ili pokrenuti njeno uništenje. Ipak, promene na ovom genu nisu prisutne u svakom raku niti su dovoljne same po sebi za razvoj bolesti.
Zapravo, svaka vrsta raka – pa čak i ćelije unutar istog tumora – može imati različite kombinacije promena na genima i u načinu na koji su geni „uključeni“ ili „isključeni“.
Šta ovo znači za žene i kako smanjiti rizik
Za žene je važno znati da se veliki deo rizika može smanjiti zdravim navikama. Izbegavanje pušenja, redovno korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom i zdrava ishrana mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja. Osim toga, redovni preventivni pregledi omogućavaju rano otkrivanje promena i povećavaju šansu za uspešno lečenje.
Dr Đorđe Petrović, onkolog, ističe: „Genetika jeste važna, ali način života i okolina igraju ogromnu ulogu. Ne možemo promeniti šta smo nasledili, ali možemo uticati na mnoge druge faktore rizika.“
Na kraju, ako imate porodičnu istoriju malignih bolesti, razgovarajte sa lekarom o savetima za prevenciju i eventualno genetskom testiranju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.