Svetlana Orač otkriva kako je zbog ljubavi napustila domovinu i decu podizala u novoj kulturi, uprkos izazovima i rasizmu.
Svetlana Orač iz Krasnodarske oblasti odlučila je da zbog ljubavi promeni život iz korena i preseli se u Ugandu. Ključni deo priče jeste njeno iskustvo u svakodnevnim izazovima i kako izgleda borba žene na afričkim pijacama. Takođe, ona je otvoreno govorila o predrasudama s kojima se suočila, pogotovo jer su njenu decu u domovini zvali pogrdnim imenima zbog boje kože.
Prvi dani u Ugandi i kulturološki šok
Po dolasku u Kampalu, glavni grad Ugande, Svetlana je doživela kulturološki šok. „Sleteli smo, a kada smo se vozili od aerodroma, pomislila sam: ‘Upomoć, gde sam stigla?’“ priseća se ona. Međutim, vremenom je, kako kaže, naučila da se snađe u novoj sredini. Osim toga, morala je brzo da ovlada svakodnevnim obavezama i savlada potpuno drugačiji način života.
Borba na afričkim pijacama i porodični izazovi
Kao majka troje dece i domaćica, Svetlana je pronašla način da doprinese kućnom budžetu. „Moj muž ne zna da se cenjka, ali mi Ruskinje to obožavamo! Idem sama na pijacu jer je tamo sve jeftinije,“ objašnjava ona. Takođe, Svetlana dodaje: „Nikada ne kupujem na prvu. Prvo obiđem sve tezge, pa tek onda izaberem i cenjkam se. Ako mi neko ne popusti cenu, idem kod drugog prodavca.“ Ipak, život u Ugandi donosi i druge izazove. Tokom jedne teške bolesti, saznala je da joj je muž doveo drugu ženu u dom. „To nisam mogla da oprostim. Rekao mi je: ‘Ako nećeš da živiš sa mnom, uzmi ćerku i idi.’“ Kasnije je pokušala da pokrene sopstveni posao sa pilićima, ali je zbog poslovnih grešaka ostala bez svega.
Rasizam i promena života
Jedan od najtežih delova njenog iskustva bio je rasizam koji je njena porodica doživljavala u Rusiji. „U domovini su mi dete zvali ‘negrin’. Mene je to kao majku bolelo više od svega,“ ističe Svetlana. S druge strane, u Ugandi njenu ćerku zovu „mzungu“, što znači Evropljanka. Zbog toga se Svetlana u novoj zemlji oseća slobodnije. „U Rusiji sam morala sama u pozorište, jer sa mužem nisam smela ni u park. Ovde sam konačno prodisala.“Na kraju, Svetlana veruje da su borba na pijacama u Ugandi i suočavanje s predrasudama oblikovali njen pogled na život. Iako je ostala bez mnogo toga, ističe da je ponosna što je decu odgajala u okruženju gde se oseća prihvaćeno.