Par iz Stanišića pokazuje da zajedništvo i poštovanje mogu da pobede tradiciju i izazove svakodnevnog života
Mirjana i Ivan Rancinger Pantić iz Stanišića u Vojvodini već 55 godina žive skladno, a zbog odluke da muž uzme ženino prezime, njihova priča privlači pažnju širom Srbije. Njihov brak nije neuobičajen samo po dužini, već i po tome što je Ivan pre mnogo godina odlučio da, pored svog, ponese i prezime supruge. Fokus_keyphrase „muž uzeo ženino prezime“ postaje simbol njihove životne filozofije.
Od detinjstva u Malom Crniću i Osijeku, do zajedničkog života u Stanišiću, ovaj par je izgradio dom pun topline i međusobnog razumevanja. Iako su pre svega imali jedno drugo, često su delili i ono malo što su imali. Ivan iskreno kaže: „Kad su me pitali jesam li se udao, odgovorio sam: Jesam!“. Takođe, Mirjana sa ponosom ističe oba prezimena, naglašavajući ravnopravnost i poštovanje u partnerskom odnosu.
Muškarac koji je odlučio da uzme ženino prezime
Mnogi u tradicionalnoj sredini bili su iznenađeni ovakvom odlukom. Međutim, ovaj potez za njih je bio prirodan nastavak ljubavi i međusobnog poštovanja. „Po meni jeste čin ljubavi da se uzme i jedno i drugo prezime. Zašto da ne?“, kaže Mirjana. Pored toga, Ivan dodaje da su neki ljudi gledali čudno na njih, ali ih to nije pokolebalo. Na kraju, njihova deca i unuci sa radošću i ponosom nose kombinaciju prezimena, a u porodici je tema porekla često povod za smeh i bliskost.
Mirjana i Ivan veruju da skladan brak ne zavisi od materijalnih stvari, već od svakodnevnog izbora da se međusobno podržavaju. „Tajna dobrog braka je prvo ljubav i razumevanje, pa rad i red. I ništa više, samo ljubav“, naglašava Ivan.
Muž uzeo ženino prezime kao simbol ravnopravnosti
Kroz više od pola veka zajedničkog života, ovaj par je prošao kroz različite izazove. Ipak, zahvaljujući međusobnoj podršci i otvorenom razgovoru, uvek su uspevali da pronađu balans. Njihova svakodnevica pokazuje da je moguće sačuvati nežnost i bliskost čak i nakon mnogo godina. Štaviše, njihova odluka da muž uzme ženino prezime postala je inspiracija u njihovoj zajednici i šire.
Osim toga, Mirjana i Ivan često pričaju svojim unucima o tome kako su spojili porekla i tradicije, stvarajući novu, zajedničku priču. „Kada unuci pitaju šta je to Rancinger Pantić, kažem im: Dragi moji prijatelji, ovo je Jugoslavija u malom“, priča Ivan sa osmehom.
Na kraju, priča Mirjane i Ivana podseća da dom nije samo mesto, već odnos dvoje ljudi koji zajedno savladavaju sve što život donosi. Njihov brak, u kojem je muž uzeo ženino prezime, ostaje primer kako ljubav, razumevanje i ravnopravnost mogu nadjačati svaku društvenu normu.