Stručnjaci upozoravaju da popularni savet o kašljanju tokom infarkta može biti opasan i odložiti pravu pomoć.
Američko udruženje za srce nedavno je ponovo istaklo važnu preporuku povodom širenja saveta na internetu. Naime, tvrdnje da snažno kašljanje može zaustaviti infarkt, iako popularne, nemaju medicinsko uporište. Ovaj savet poslednjih nedelja često kruži društvenim mrežama širom Srbije, ali infarkt i kašalj nisu povezani na način na koji mnogi misle.
insert_image(„heart attack emergency woman“)
Zašto kašljanje ne pomaže kod infarkta
Mnogi ljudi osećaju bol u grudima, preznojavanje i nedostatak vazduha, i tada tragaju za brzim rešenjem. Međutim, osim toga, specijalisti objašnjavaju da kašalj ne može rešiti blokadu krvnog suda koja uzrokuje infarkt. Tokom infarkta, dotok krvi do srčanog mišića je prekinut, što može dovesti do ozbiljnih posledica.
Na taj način, popularan savet o kašljanju gubi smisao. „Kašalj ne otklanja uzrok problema i može odložiti neophodan poziv Hitnoj pomoći“, potvrdili su iz Američkog udruženja za srce. Takođe, često dolazi do mešanja pojmova poput infarkta, poremećaja srčanog ritma i srčanog zastoja, iako su to različita stanja koja zahtevaju specifičan pristup.
Simptomi infarkta koje žene često ignorišu
Kada govorimo o infarktu, važno je prepoznati simptome na vreme. Prvi znaci uključuju pritisak ili bol u grudima, koji se može širiti prema ruci, vratu ili vilici. Osim toga, česti su nedostatak vazduha, znojenje, mučnina i povraćanje. Kod žena simptomi ponekad podsećaju na loše varenje ili gorušicu, pa se često zanemaruju.
S druge strane, važno je razlikovati infarkt od srčanog zastoja. Kod srčanog zastoja osoba gubi svest i ne diše normalno, dok kod infarkta srce može i dalje da kuca, a osoba je često svesna. Ove razlike su ključne za pravovremenu reakciju.
Šta zaista treba uraditi tokom infarkta
Ako posumnjate na infarkt, odmah pozovite Hitnu pomoć na 194. Recite gde se nalazite i opišite simptome. Prekinite svaku aktivnost, sedite i mirujte dok ne stigne pomoć. Nikada nemojte sami voziti do bolnice jer tako rizikujete pogoršanje stanja.
Takođe, o uzimanju aspirina konsultujte dispečera. Britanske smernice dozvoljavaju dozu od 300 miligrama, ali samo za osobe koje nisu alergične. Ipak, uzimanje aspirina ne sme da odloži poziv u Hitnu pomoć.
Pogrešna uverenja mogu ugroziti život
Priče o tome da svako ima samo deset sekundi pre gubitka svesti često nisu tačne za infarkt. Takve poruke dodatno zbunjuju i mogu odložiti pravi odgovor. Na kraju, jedina prava preporuka je da u slučaju sumnje na infarkt odmah tražite stručnu pomoć. Važno je prepoznati simptome, ostati miran i postupiti po savetu medicinskog osoblja.