Stručnjaci upozoravaju na sve češću hipertenziju kod dece i ističu značaj ranog prepoznavanja i zdravih navika
U poslednje dve decenije, broj dece i adolescenata sa povišenim krvnim pritiskom gotovo se udvostručio širom sveta, pokazalo je međunarodno istraživanje koje je analiziralo podatke iz 21 zemlje. Prema dr Peige Song sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džeđijang, 2000. godine visok pritisak je imalo 3,4% dečaka i 3% devojčica, dok su do 2020. te brojke porasle na 6,5% i 5,8%. Ovaj tihi rast znači da sve više dece u odraslo doba ulazi sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.
Dr Mingju Žang, profesor medicine na Harvardu, ističe da su deca sa visokim pritiskom izložena većoj verovatnoći za razvoj kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu. Ipak, naglašava da je rizik moguće sprečiti i kontrolisati. “Uz bolje skrininge, ranije prepoznavanje i veći fokus na prevenciju, naročito kroz zdravu telesnu težinu i ishranu, možemo reagovati pre nego što se pojave komplikacije”, navodi Song.
Glavni uzroci sve češće hipertenzije kod dece povezani su sa gojaznošću, nezdravom ishranom, manjkom sna i fizičke aktivnosti, kao i genetskim faktorima i izlaganjem industrijskim hemikalijama tokom trudnoće. Ishrana bogata solju i ultraprocesiranom hranom, kao i povećana konzumacija zaslađenih napitaka, doprinose riziku, dok današnja deca provode više vremena sedeći uz ekrane, a manje se spontano kreću.
Studija je takođe pokazala da je maskirana hipertenzija, odnosno povišen pritisak koji se ne otkriva pri merenju u ordinaciji, ali jeste kod kuće, najčešći oblik kod dece. Žang upozorava da “ako se oslanjamo samo na merenje u ordinaciji, mnogi mališani sa pravom hipertenzijom mogu ostati neprepoznati”. To ukazuje na potrebu za dostupnijim načinima praćenja i ranog otkrivanja povišenog pritiska kod dece.
Roditeljima se preporučuje da podrže decu kroz usvajanje zdravijih navika, bez nametanja pritiska i kažnjavanja. Savetuje se fokus na zajedničke porodične obroke, izbegavanje podela hrane na “dobru” i “lošu”, kao i izbegavanje nagrađivanja hranom. Važno je podsticati svakodnevnu fizičku aktivnost kroz igru i zabavu. Pedijatrijska nutricionistkinja Džil Kastl poručuje: “Hrana treba da bude fleksibilna, hranljiva i deo srećnog odnosa prema ishrani”.
