Aleks Blum je u poznim godinama pronašao tri brata i dobio odgovore o svom poreklu zahvaljujući DNK testu.
Aleks Blum je čitav život znao da je usvojen, ali nikada nije upoznao svoju biološku braću. Međutim, DNK test otkrio braću koje nije poznavao i uneo velike promene u živote četiri porodice na severoistoku SAD. Kada je u 64. godini, uz podršku supruge, pristao na testiranje preko jedne poznate kompanije za analizu DNK, nije mogao ni da pretpostavi kakav ishod ga čeka.
Kako je DNK test otkrio braću koje nije poznavao
Sve se dogodilo sasvim slučajno, jer je supruga jednog rođaka, Bruk, takođe naručila test. Zbog greške dostavne službe, dobila je dva kompleta pa je odlučila da i sama proveri svoje poreklo. Na kraju, kroz rezultate je pronašla Aleksa kao bliskog rođaka. „To je zaista luda priča o božanskoj intervenciji“, rekla je Bruk. Takođe, Aleks je tada prvi put saznao da ima tri brata koji su odrastali u Konektikatu, na manje od sat vremena vožnje od njega.
Osećaj pripadnosti i novi porodični odnosi
Otkriće nije samo donelo odgovore na pitanja koja su ga mučila decenijama, već je i produbilo osećaj pripadnosti. „Kao da nosiš ranac, pa posle nekog vremena zaboraviš da ga imaš. Osećao sam se lakše. Sad znam ko mi je bila majka, otac i da su ovi ljudi moja braća“, iskreno je rekao Aleks Blum. Njegova biološka majka porodici je tvrdila da je rodila mrtvu bebu, pa su rezultati DNK testa za njegovog brata Pita bili posebno šokantni. Pit je priznao: „Kladim se da je to beba za koju je rekla da je mrtvorođena. Kladim se da je to naš brat.“
Nakon 60 godina razdvojenosti pronašli su zajednički jezik
Samo nekoliko dana pošto su saznali istinu, Aleks i njegova braća Henk, Pit i Bil počeli su svakodnevno da komuniciraju. Ubrzo su otkrili koliko liče jedni na druge, ne samo po izgledu već i kroz humor i navike. Bil je primetio: „On uopšte ne deluje kao neko ko ne pripada našoj porodici.“ Zbog toga im nije trebalo mnogo da uspostave bliskost tipičnu za braću.
Knjiga i suočavanje sa prošlošću
Osim toga, Aleks je iskustva pretočio u knjigu „Nesreća pri rođenju“ gde zajedno sa braćom analizira detinjstvo i porodične traume. Njihova majka se borila sa alkoholizmom, a Aleksov život s usvojiteljima takođe nije bio bez izazova. Henk je istakao: „Aleksov povratak nekako je zaokružio taj proces. Doneo je još više isceljenja. Nije sve jednostavno, ali napredujemo.“
Važnost DNK testa za usvojene osobe
Aleks smatra da DNK test otkrio braću koje nije poznavao, ali i pružio osećaj mira. „Kao da sam u tom čudesnom događaju dobio tri najbolja prijatelja“, priznao je Blum. Dodao je da je važno da usvojeni ljudi imaju priliku da istraže svoja osećanja i poreklo, bez pritiska da uvek moraju biti zahvalni zbog toga što su usvojeni. Na kraju, iako nije saznao sve detalje o svom poreklu, danas ima odgovore, braću i osećaj pripadnosti koji mu je godinama nedostajao.