Udovica Jelica iz Novog Sada otkriva zašto je nakon 40 godina ostala bez podrške muževljeve familije
Jelica iz Novog Sada provela je više od četiri decenije u braku sa Miodragom, okružena njegovom porodicom i prijateljima. Njihov dom bio je mesto okupljanja za rodbinu, gde su se često slavile slave, rođendani i porodična veselja. “Verovala sam da smo svi jedna velika porodica i da je naša kuća uvek bila i njihova”, priseća se Jelica.
Međutim, nakon iznenadne Miodragove smrti, situacija se dramatično promenila. “Prvih nekoliko meseci dolazili su i govorili da nisam sama, da ćemo ostati bliski. Ali vremenom, pozivi i posete su prestali,” kaže Jelica. Njena ćerka Maja se udala i ima svoju porodicu, a Jelica je ostala sama u kući u kojoj su nekada svi zajedno boravili.
Prelomni trenutak desio se posle godišnjeg pomena njenom suprugu, kada ju je dever upitao kome planira da ostavi kuću. “Bio je iznenađen što sam rekla da će kuća pripasti mojoj ćerki Maji. Rekao je: ‘Znaš, Jelice, koliko je Miodrag voleo mog Stojana. On je jedini muški potomak, red je da njemu ostaviš kuću. Tvojoj Maji ionako ne treba, ćerka je tuđa kuća.’ Bila sam zatečena i odgovorila: ‘Maja nije manje vredna, a ako misliš drugačije, to je tvoj problem.'”
Nakon tog razgovora, odnosi su zahladneli. Jelica je primetila da više ne dobija pozive na porodična okupljanja ni na slave, iako je godinama dočekivala muževljevu familiju otvorenih ruku. “Niko više nije dolazio na našu slavu, niti su me pozivali na njihova okupljanja. Sada ih samo povremeno sretnem u gradu, klimnu glavom kao da sam im poznanik,” navodi Jelica.
Iako joj mnogo znači podrška ćerke, zeta i tri unučice, Jelica priznaje da oseća prazninu zbog gubitka ljudi koje je smatrala svojima. “Najviše boli spoznaja da sam za njih bila deo porodice samo dok je Miodrag bio živ. Kao da sam zajedno sa njim nestala iz njihovih života.”
Sedam godina nakon suprugove smrti, Jelica kaže da se još nada promeni, iako je svesna da je odnos sa muževljevom rodbinom ostao u prošlosti. “Kada upalim slavsku sveću, ne tugujem samo za Miodragom, već i za iluzijom da je ta porodica bila i moja.”
