Dugotrajno sedenje povećava rizik od gojaznosti, problema sa kičmom i srcem, ali se neželjeni efekti mogu sprečiti malim promenama
Sve veći broj žena, bez obzira na godine, provodi čak osam ili više sati dnevno sedeći za radnim stolom, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Ova navika naročito je prisutna u kancelarijskom okruženju, gde svakodnevni rad počinje uz kafu i računar, a završava se zamorom, bolovima u leđima i osećajem težine u nogama. Dugotrajno sedenje nije prirodno stanje za ljudsko telo, koje je evoluiralo tako da bude aktivno i u pokretu.
Metabolizam je jedan od prvih sistema koji trpi zbog dugog sedenja. Telo sagoreva manje kalorija, lakše dolazi do povećanja telesne mase i remeti se nivo šećera u krvi. Kada veliki mišići nogu i zadnjice nisu aktivni, celo telo troši manje energije, što može doprineti razvoju insulinske rezistencije – stanja koje povećava rizik za dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Dugotrajno sedenje takođe povećava rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti, čak i kod onih koji povremeno vežbaju.
Problemi sa kičmom i zglobovima česti su kod žena koje rade u statičnom položaju. Ukočenost vrata i leđa, bolovi u donjem delu leđa, pa čak i glavobolje, mogu biti posledica nepravilnog sedenja. Dr Ana Jovanović, fizijatar, ističe: “Telo pamti svaki minut nepomičnosti. Dugotrajno sedenje menja položaj kičme, što dugoročno može dovesti do ozbiljnih problema sa diskovima i zglobovima.” Dodaje da žene često odlažu odlazak kod lekara i zanemaruju prve simptome.
Za zdravlje žena od ključnog je značaja da uvedu male promene u svakodnevicu. Preporučuje se da se svakih 30-60 minuta napravi kratka pauza za istezanje ili kraću šetnju. Pravilno podešavanje stolice, korišćenje jastuka za lumbalni deo leđa, kao i vežbe za jačanje mišića leđa i nogu mogu značajno smanjiti rizik od bolova i komplikacija. Takođe, korisno je koristiti stepenice umesto lifta, protegnuti se dok se razgovara telefonom ili organizovati kraće sastanke u pokretu.
Ako se primete uporne tegobe, poput bolova u leđima, utrnulosti nogu ili vrtoglavice, neophodno je obratiti se lekaru radi pravilne dijagnoze i saveta. Veće brige o svakodnevnom kretanju i pravilan odabir radnog mesta mogu biti ulaganje u dugoročno zdravlje, bez obzira na godine ili stil života.
