Iskustvo žene sa bipolarnim poremećajem pokazuje koliko je važno prepoznati simptome i potražiti stručnu pomoć
Bipolarna depresija je ozbiljan mentalni poremećaj koji pogađa više od 11 miliona odraslih osoba, a često ostaje neprepoznata, naročito kod žena. Jedna žena, majka četvoro dece i medicinska sestra, godinama se borila sa simptomima za koje nije imala objašnjenje. Iako je imala podršku porodice i uspešnu karijeru, često je osećala duboku iscrpljenost i povlačila se iz svakodnevnih aktivnosti. Odlazak kod lekara doveo je do dijagnoze depresije, ali propisani antidepresivi nisu doneli očekivano olakšanje.
Simptomi bipolarnog poremećaja kod žena često uključuju produžene periode depresije, ali i faze povećane energije ili impulsivnog ponašanja, koje se lako mogu prevideti. “Nekada bih trošila više novca nego što je uobičajeno ili provodila vreme sa ljudima koje inače ne viđam. Nisam razumela šta se dešava sa mnom”, ispričala je žena koja je prošla kroz ovaj proces.
Nedostatak otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju u porodici dodatno je otežavao razumevanje simptoma. “U mojoj porodici niko nije pričao o tome, i sve sam pokušavala da rešim sama”, kaže ona. Često se dešava da žene, zbog predrasuda ili straha od osude, ignorišu ili pogrešno tumače znake bipolarnog poremećaja.
Prema rečima medicinske sestre za mentalno zdravlje, Broke Kempf, “bolesnici sa bipolarnom depresijom provode 70 do 80 odsto vremena u depresivnoj fazi, dok su periodi povećane energije često doživljeni kao olakšanje i zbog toga se ne prijavljuju lekaru”. Ova zbunjenost može dovesti do pogrešne terapije i produženih tegoba.
Bipolarni poremećaj podrazumeva promene raspoloženja, energije i sposobnosti donošenja odluka. Bipolarni tip II, koji je češći kod žena, karakterišu blage epizode povišenog raspoloženja (hipomanija) i duži periodi depresije. Za razliku od tipa I, kod kojeg su manične faze izraženije, simptomi kod tipa II često ostanu neprimećeni.
Za čitateljke je važno znati da se bipolarna depresija ne svodi samo na depresivno raspoloženje – mogući su i nagli izlasci iz rutine, impulsivne odluke ili osećaj preterane energije. Ako primetite ovakve promene kod sebe ili bliske osobe, preporučuje se razgovor sa psihijatrom ili psihologom.
Praktični saveti uključuju vođenje dnevnika raspoloženja, redovnu fizičku aktivnost, održavanje rutine spavanja i otvoren razgovor sa članovima porodice. Ukoliko se simptomi ponavljaju ili pogoršavaju, pravovremeno obratite se lekaru, jer adekvatna terapija i podrška mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.