Nepravilno merenje krvnog pritiska može dovesti do lažnih rezultata i bespotrebne zabrinutosti
Sve više žena u Srbiji koristi kućne aparate za merenje krvnog pritiska, ali mnoge nisu svesne da svakodnevne navike mogu ozbiljno uticati na tačnost rezultata. U ambulantama i domovima zdravlja primećuje se da razlike u vrednostima nisu uvek posledica zdravstvenog stanja, već često načina na koji se pritisak meri kod kuće.
insert_image(‘blood pressure monitor, woman, home, healthcare’)
Stručnjaci upozoravaju da čak i najmanje greške — poput merenja pritiska dok ste u žurbi, sa punom bešikom ili nakon jela — mogu da povećaju ili snize vrednosti i do 10 mmHg. To stvara sliku lažno povišenog ili normalnog pritiska, što može dovesti do nepotrebnog stresa ili maskiranja ozbiljnijih problema.
Jedan od najčešćih propusta je ignorisanje potrebe za odmorom pre samog merenja. Telo mora biti potpuno mirno nekoliko minuta, bez razgovora i pokreta. „Čak i razgovor ili sedenje na ivici stolice mogu promeniti rezultate”, navodi dr Ana Petrović, kardiolog iz Beograda. Preporučuje se da žena sedi udobno, sa leđima oslonjenim, a ruka u kojoj meri pritisak treba da bude u visini srca.
Posebno je važno prvo merenje obaviti na obe ruke. „Ako su vrednosti različite, ubuduće pritisak treba meriti na onoj ruci na kojoj su brojevi viši”, objašnjava dr Petrović. Ovakva praksa omogućava praćenje stvarnih promena, a ne oscilacija izazvanih tehničkim greškama.
Još jedan čest problem je vreme merenja. Konzumacija kafe, čaja, energetskih pića ili cigareta neposredno pre merenja može privremeno podići pritisak. Zbog toga se savetuje da se sačeka najmanje 30 minuta nakon konzumacije ovih napitaka i cigareta.
Na pitanje mnogih žena da li treba meriti pritisak odmah posle ručka, stručnjaci odgovaraju da je bolje sačekati. Nakon obroka krv se preusmerava ka organima za varenje, što može izazvati privremene oscilacije u rezultatima. Najprecizniji podaci dobijaju se u stanju mirovanja, daleko od svakodnevnih ometača.
Pravilno merenje krvnog pritiska kod kuće doprinosi ranom prepoznavanju problema i boljoj kontroli zdravlja. Kada su rezultati nejasni ili neočekivani, preporučuje se konsultacija sa izabranim lekarom, a ne samostalno donošenje zaključaka.