Novo istraživanje pokazuje da su fizički aktivne tinejdžerke kasnije manje izložene depresiji, posebno u prvih deset godina odraslog doba
Redovna fizička aktivnost u detinjstvu i dobra kondicija u mladosti mogu igrati važnu ulogu za mentalno zdravlje žena decenijama kasnije. Novo istraživanje australijskih naučnika sa Adelaide University pokazuje da su tinejdžerke koje su imale bolju kondiciju imale i manju verovatnoću da kasnije razviju depresiju. Ovaj zaključak proizašao je iz praćenja više od 1.000 osoba tokom 34 godine, pri čemu su naučnici upoređivali rezultate testova fizičke spremnosti iz mladosti sa dijagnostikovanim slučajevima depresije u odraslom dobu.
Međutim, istraživači su posebno istakli da je efekat najizraženiji u prvih pet do deset godina nakon adolescencije. Takođe, studija je otkrila da je zaštitni uticaj bolje kondicije bio snažniji kod žena, dok su žene ujedno bile izloženije riziku od depresije tokom života. Zbog toga je tema dobra kondicija u mladosti posebno značajna za žensku populaciju.
Fizička kondicija u mladosti i njen uticaj na mentalno zdravlje
Tokom istraživanja, naučnici su procenjivali kardiorespiratornu kondiciju ispitanika testom trčanja na 1,6 kilometara i drugim vežbama snage. Rezultati su pokazali da su oni koji su trčali brže imali oko 15 odsto manji rizik od razvoja depresije u kasnijim godinama života. Prosečno vreme trčanja iznosilo je 8 minuta i 27 sekundi, dok su oni koji su bili brži za minut i 15 sekundi od proseka imali najniži rizik.
Osim toga, stručnjaci su primetili da se veza između fizičke kondicije i manjeg rizika od depresije postepeno smanjuje kako vreme prolazi, ali ipak ostaje prisutna i decenijama kasnije. Ipak, ističu da fizička spremnost nije jedini faktor koji utiče na pojavu depresije. Genetika, porodično okruženje, stres i životne okolnosti takođe imaju veliki uticaj.
Kondicija nije jedini faktor u prevenciji depresije
„Fizička spremnost u detinjstvu može doneti brojne koristi koje prevazilaze samo fizičko zdravlje“, rekao je Kyle Smith, autor studije. On je dodao: „Kondicija može biti jedan deo slagalice kada govorimo o zaštiti mentalnog zdravlja, ali nijedan faktor nije presudan sam za sebe.“
Broj ljudi sa mentalnim poremećajima, uključujući anksioznost i depresiju, povećao se poslednjih decenija. Zbog toga sve više stručnjaka istražuje kako životne navike, kao što su fizička aktivnost i zdrave rutine, mogu doprineti prevenciji mentalnih poremećaja. Za razliku od nekih drugih faktora rizika, na fizičku kondiciju možemo uticati svakodnevnim navikama i izborima.
Na kraju, žene koje žele da očuvaju svoje mentalno zdravlje u budućnosti treba da razmotre uvođenje redovne fizičke aktivnosti već u mladosti. Na taj način mogu doprineti i fizičkom i psihološkom blagostanju, uz smanjenje rizika od depresije u kasnijim godinama života.