Iako je plivanje odlična aktivnost za žene, određena zdravstvena stanja zahtevaju dodatnu pažnju i konsultaciju sa stručnjacima.
Plivanje je omiljena fizička aktivnost mnogih žena, posebno tokom letnjih meseci. Ipak, plivanje i zdravlje uvek idu ruku pod ruku, pa je važno znati kada je potrebna dodatna pažnja. Na bazenima i moru, mnoge dame biraju ovu aktivnost jer angažuje celo telo i ne opterećuje zglobove. Takođe, plivanje poboljšava rad srca, jača mišiće i povećava pokretljivost. Međutim, kod određenih zdravstvenih stanja, boravak u vodi može doneti i rizik.
Plivanje i zdravlje: posebni izazovi za žene sa srčanim problemima
Za žene koje imaju ozbiljne kardiovaskularne bolesti, kao što su nestabilna angina, nedavno preležan infarkt ili dekompenzovana srčana slabost, plivanje i zdravlje zahtevaju dodatnu procenu. Pritisak vode utiče na krvotok i može opteretiti srce, što nekada dovodi do komplikacija. Zbog toga, pre nego što se odlučite za plivanje, konsultujte svog kardiologa. S druge strane, kod žena sa stabilnim srčanim problemima, plivanje može biti deo rehabilitacije. Pored toga, mnoge žene sa kontrolisanim bolestima srca plivanjem održavaju formu i jačaju izdržljivost.
Kako hladna voda utiče na organizam i kada izbegavati nagle ulaske
Ulazak u hladnu vodu može izazvati sužavanje krvnih sudova i nagli skok pritiska. Takođe, kod žena sa srčanim problemima ili neregulisanim pritiskom, ovakva promena može biti rizična. Zbog toga je preporuka da se u hladniju vodu ulazi postepeno. Na taj način, telo ima vremena da se prilagodi, a rizik od neprijatnih posledica se smanjuje. Osim toga, žene koje vode računa o svom zdravlju treba da slušaju signale tela i izbegavaju nagle skokove u vodu.
Plivanje i zdravlje disajnih puteva: astma i reakcija na hlor
Za mnoge žene sa astmom, plivanje je odličan izbor jer vlažan vazduh oko bazena manje iritira disajne puteve. Međutim, hlor iz vode ponekad može izazvati kašalj ili otežano disanje. Ukoliko primetite pojačane simptome nakon plivanja, obavezno se obratite pulmologu. Osim toga, osobe sa alergijama treba da biraju bazene sa nižim sadržajem hlora ili da plivaju u prirodnoj vodi kada god je to moguće. Na taj način, plivanje i zdravlje dišnih puteva mogu ostati u ravnoteži.
Infekcije i otvorene rane: kada treba izbegavati plivanje
Kada imate temperaturu, povraćanje ili dijareju, plivanje treba odložiti dok se potpuno ne oporavite. Žene sa otvorenim ranama ili ozbiljnim infekcijama kože treba da izbegavaju bazene i prirodne vode. Time se smanjuje rizik od pogoršanja stanja i prenosa mikroorganizama. Pored toga, kod upale spoljnog uha ili izraženog bola u uhu, lekar može savetovati privremeni prekid plivanja. Na kraju, važno je slušati savete stručnjaka i birati aktivnosti koje odgovaraju vašem trenutnom zdravstvenom stanju. Plivanje i zdravlje mogu biti u savršenom skladu ako ste svesni svojih ograničenja i redovno se konsultujete sa lekarima.