Novo istraživanje ukazuje da uslovi u komšiluku snažno utiču na zdravlje mozga, posebno kod žena nakon 40. godine
Neurology je objavio novo istraživanje koje pokazuje da život u zapuštenim i siromašnim delovima grada duplo povećava rizik od demencije. Istraživači su godinama pratili više od 6.700 ljudi starijih od 70 godina u Čikagu. Većina učesnika bile su žene, a rezultati su posebno važni za žensku populaciju koja često vodi brigu o zdravlju porodice. Fokus_keyphrase ‘rizik od demencije’ nalazi se u ovom pasusu.
insert_image(‘urban neighborhood, elderly people, city street, community’)
Tokom istraživanja naučnici su pratili pamćenje i moždane funkcije ispitanika. Testiranja su se ponavljala na svake tri godine. U najuređenijim gradskim četvrtima, demencija se javila kod 11 odsto osoba. S druge strane, u najsiromašnijim delovima grada taj procenat je dostigao čak 22 odsto. Kao rezultat, stručnjaci su zaključili da su uslovi života značajan faktor za očuvanje mentalnog zdravlja, posebno nakon četrdesete godine života.
Kako komšiluk utiče na rizik od demencije
Osim genetike i godina, okruženje u kojem provodimo svakodnevicu ima veliki uticaj na zdravlje mozga. Zapravo, ljudi iz ekonomski ugroženih naselja suočavaju se sa više stresa, lošijim pristupom zdravoj ishrani i manje mogućnosti za fizičku aktivnost. Zbog toga, žene koje žive u takvim uslovima imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju demenciju, u poređenju sa onima iz boljih sredina.
Međutim, istraživači naglašavaju da ovo nije razlog za paniku. Pre svega, postoje načini da se rizik od demencije smanji čak i u manje povoljnim životnim okolnostima. Osim toga, briga o zdravom snu, redovnom kretanju i izbegavanju alkohola ostaju ključne preporuke. Na kraju, socijalna podrška i veze sa komšijama mogu dodatno doprineti mentalnom zdravlju žena u zrelim godinama.
Šta žene mogu učiniti za svoje zdravlje mozga
Pored toga što vode brigu o porodici, žene često imaju glavnu ulogu u stvaranju zdrave atmosfere u domu. Istraživači ističu da angažovanje u zajednici, volontiranje i učestvovanje u društvenim aktivnostima mogu pomoći u očuvanju kognitivnih funkcija. „Naše okruženje ima ogroman uticaj na mozak, a promena svakodnevnih navika može napraviti razliku“, objasnila je dr Marija Petrović.
Zapravo, čak i male promene kao što su svakodnevna šetnja ili zajednički obroci sa prijateljicama mogu poboljšati kvalitet života. Na kraju, žene treba da se ohrabre da traže podršku i informacije o zdravlju mozga. Takođe, važno je znati da nije sve u genima ili godinama – i komšiluk igra značajnu ulogu u riziku od demencije.