Evropski kardiolozi savetuju ženama da pažljivo biraju svakodnevne namirnice zbog skrivenih opasnosti u industrijskoj ishrani
Evropsko kardiološko društvo objavilo je novo upozorenje povodom sve veće konzumacije ultra-prerađene hrane, ističući da žene širom Evrope i sveta time nesvesno povećavaju rizik od ozbiljnih oboljenja srca, dijabetesa, gojaznosti i smanjenja životnog veka. Iako se mnogi proizvodi na policama reklamiraju kao “zdraviji izbor” ili “fit” varijanta, lekari ističu da upravo takva hrana često nosi više štetnih sastojaka nego što potrošači pretpostavljaju.
insert_image(“processed food, supermarket, unhealthy eating, heart health”)
Ultra-prerađena hrana danas je postala sastavni deo svakodnevne ishrane, prvenstveno zbog pristupačne cene, praktičnosti i atraktivnog marketinga. U ovu grupu ne spada samo klasična brza hrana, već i mnoga peciva, žitarice za doručak, gotovi sosevi, proteinske pločice i proizvodi sa etiketom “bez šećera” ili “dijetalno”. Kardiolog Čeng-Han Čen objašnjava da ovakvi proizvodi često sadrže veće količine dodatih šećera, zasićenih masti, natrijuma i aditiva, što može da izazove upalne procese i poremeti ravnotežu crevne flore. “Ultra-prerađena hrana ne šteti samo zbog kalorija. Problem je u kombinaciji štetnih sastojaka koji dugoročno pogoršavaju zdravlje srca i krvnih sudova”, naglašava dr Čen.
Naučna istraživanja pokazuju zabrinjavajuće podatke: osobe koje svakodnevno konzumiraju veće količine ovakve hrane izložene su i do 19 odsto većem riziku od bolesti koronarnih arterija, 13 odsto većem riziku od atrijalne fibrilacije i čak 65 odsto većem riziku od smrti povezane sa kardiovaskularnim problemima. Osim toga, povezuje se i sa slabljenjem kostiju, gubitkom mišićne mase, problemima sa plodnošću i ubrzanim starenjem kognitivnih sposobnosti.
Profesor Kristofer Gardner sa Univerziteta Stanford posebno ističe važnost svakodnevnih izbora u ishrani: “Jedite više povrća, voća, mahunarki, semenki i integralnih žitarica. Kada se zasitite kvalitetne hrane, mnogo manje ćete želeti ultra-prerađene proizvode.” On savetuje ženama da postupno zamene gotove proizvode jednostavnim domaćim varijantama – na primer, domaćim prelivima za salatu umesto industrijskih, običnim jogurtom bez dodataka, ovsenim pahuljicama sa voćem umesto instant žitarica i svežim mesom umesto prerađevina.
Kardiolozi preporučuju da žene pažljivo čitaju deklaracije i biraju namirnice sa što manje dodataka. Iako potpuna eliminacija ultra-prerađene hrane nije neophodna, male i dosledne promene u ishrani mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja srca i celokupnog organizma. Najveću korist, poručuju stručnjaci, donose upravo svakodnevne sitne odluke i svest o tome šta unosimo u organizam.