Žena iz okoline Karlovca preispituje odluku da imovinu ne ostavi porodici, već da pomogne onima kojima je najpotrebnije
Sedamdesetogodišnja žena iz okoline Karlovca, koja je decenijama radila u Nemačkoj i stekla stabilan život, otvoreno je progovorila o svom nezadovoljstvu porodičnim odnosima i razmatra da imovinu pokloni u humanitarne svrhe. Iako ima ćerku, unuka i unuku, ova baka ističe da se ne oseća voljeno i da su porodične posete često formalne i bez iskrene topline.
U pismu upućenom savetnici Kseniji Habunek, baka navodi: “Ne znam kako mi izgledaju unuci, kažnjavaju me jer im nisam dala stan!” Svojoj ćerki, kako kaže, već je dala više nego što je bilo potrebno, ali unuci je posećuju tek jednom mesečno, i to uglavnom uz roditelje. “Sve je to hladno i službeno, kao da dolaze po komandi moje ćerke”, iskreno priznaje.
Nedostatak bliskosti posebno je pogađa tokom praznika, kada joj posete ne donose radost. “Najradije bih im rekla da zbog nasledstva ne moraju da dolaze i da ću im novac poslati poštom”, piše ona. Njeno pitanje glasi: “Je li u redu unuke i decu lišiti nasledstva zbog njihove hladnoće?” Dodaje da bi možda imovina više značila onima koji žive u siromaštvu ili organizacijama poput Crvenog krsta.
Savetnica Ksenija Habunek ističe da svaka žena ima pravo da sama odluči o svojoj imovini i da takva odluka mora biti pažljivo promišljena, a ne doneta iz ogorčenosti. “Imovina je vaša i imate pravo da raspolažete njome kako smatrate da je najbolje”, poručuje Ksenija. Ipak, savetuje da je važno razmisliti da li je lični doživljaj porodičnih odnosa realan i da li postoji mogućnost za topliju komunikaciju.
Ksenija takođe ukazuje na to da novac ne bi trebalo da bude jedina spona između bake i porodice: “Finansijska obaveza koju ste sebi stvorili nije pomoć ni vama ni njima. Pomoći možete povremeno i sa jasnim granicama, a ne kao nešto što se podrazumeva.” Na kraju, savetnica poručuje da ovakva odluka treba da donese mir i osećaj ispravnosti, bez želje za kaznom ili ogorčenošću. “Vaše srce zna”, zaključuje Ksenija, ohrabrujući baku da razmisli o sopstvenim potrebama i vrednostima pre nego što donese konačnu odluku.
