Deca lako ignorišu žeđ dok se igraju, a posledice izražene dehidratacije mogu direktno ugroziti rad bubrega, objašnjava dr Saša Milivojević
Letnje temperature i bezbrižna igra dece često dovode do manje unošenja tečnosti, što može imati ozbiljne posledice na zdravlje. Pre svega, dr Saša Milivojević, dečji hirurg i urolog, naglašava da je dehidratacija jedan od glavnih uzroka akutnog oštećenja bubrega kod dece. Ovaj problem se kod najmlađih razvija mnogo brže nego kod odraslih, naročito tokom toplih dana, na plaži ili prilikom sportskih aktivnosti.
Zašto deca ne osećaju uvek potrebu za vodom
Deca često ne osećaju žeđ na vreme i, kako kaže dr Milivojević, “Najveća zabluda je verovanje da će dete uvek tražiti vodu kada mu je potrebna.” Tokom igre, deca ignorišu signale koje im telo šalje. Zbog toga dehidratacija može nastati neprimetno, dok roditelji misle da je dete samo umorno od igre.
Osim toga, rizik se povećava kada dete boravi na suncu, bavi se sportom, dugo putuje automobilom ili ima povišenu temperaturu, proliv ili povraćanje. “Plivanje ili igranje u vodi ne znači da dete ne može da dehidrira,” ističe dr Milivojević.
Kako dehidratacija utiče na dečje bubrege
Normalan unos vode je ključan za rad svih organa, uključujući bubrege, koji uklanjaju štetne materije iz tela. Kada dete izgubi više tečnosti nego što unese, smanjuje se količina krvi koja dolazi do bubrega. Kao rezultat, telo pokušava da sačuva svaku kap vode. Urin postaje tamniji, mokrenje ređe, a bubrezi rade pod većim opterećenjem.
U većini slučajeva, blaga dehidratacija prolazi bez posledica ako se tečnost nadoknadi na vreme. Međutim, kod izražene dehidratacije može doći do privremenog poremećaja rada bubrega, a ponekad je potrebna i bolnička terapija. Bebe, mala deca, deca sa hroničnim bolestima bubrega, kao i mališani sa visokom temperaturom, prolivom ili povraćanjem posebno su ugroženi.
Simptomi dehidratacije koje roditelji često ne prepoznaju
Prvi znaci dehidratacije kod dece mogu biti vrlo suptilni. Roditelji bi posebno trebalo da obrate pažnju ako dete mokri ređe nego inače, ima tamnožut urin, deluje umorno, žali se na glavobolju ili ima suva usta. Takođe, razdražljivost, pospanost i smanjena energija za igru mogu biti upozoravajući signali. Kod beba se mogu javiti suve pelene, upale oči i smanjena aktivnost.
Na kraju, važno je napomenuti da prevencija igra ključnu ulogu. Roditelji bi trebalo da podsećaju decu da redovno piju vodu, čak i kad ne osećaju žeđ. “Deca ne razmišljaju o žeđi dok se igraju, zato je na roditeljima da ih podsećaju da uzmu gutljaj vode svakih 20 do 30 minuta,” savetuje dr Milivojević. Pored toga, važno je pratiti boju urina i učestalost mokrenja, naročito tokom visokih temperatura ili fizičke aktivnosti.
Briga o pravilnoj hidrataciji dece može sprečiti ozbiljne zdravstvene komplikacije. Pratite signale koje dete šalje, ali i one koje ne može jasno da izrazi. Pravilna prevencija je najefikasniji način da sačuvate zdravlje dečjih bubrega.