Godinama je pokušavala da postane majka, a iskustvo vantelesne oplodnje donelo joj je i strah i nadu
Kada su Ena Slavuj i njen suprug Vlada odlučili da u Beogradu osnuju porodicu 2019. godine, verovali su da će se majčinstvo desiti brzo i lako. Međutim, njihova priča o vantelesnoj oplodnji počela je nakon više od godinu dana neizvesnosti i brojnih medicinskih procedura. Uprkos zdravlju i velikoj želji, svaki mesec čekanja je bio emotivno težak. Upornost i podrška supruga pomogli su Eni da istraje, iako je često osećala nemoć pred problemom za koji nije imala rešenje.
Već nakon nekoliko meseci pokušavanja, Ena je mislila da je trudna, ali se ispostavilo da je put do majčinstva mnogo duži nego što su očekivali. Takođe, zbog čestih odsustava supruga zbog posla, bilo je još teže uskladiti sve obaveze i plodne dane. Osim toga, različiti medicinski saveti i promena lekara nisu doneli jasna rešenja, pa je Ena, kako kaže, osećala veliki pritisak.
Prvi pokušaji i vanmaterična trudnoća
Nakon tri pokušaja inseminacije, treći je doneo pozitivan test. Ipak, radost je kratko trajala. Ena je ubrzo doživela jake bolove, a ispostavilo se da je reč o vanmateričnoj trudnoći. „Imam visok prag bola i znala sam da nešto nije u redu“, izjavila je Ena. Hitna operacija i gubitak jednog jajovoda ostavili su duboke psihičke posledice. Zbog toga joj je bilo potrebno skoro godinu dana da se oporavi i psihički i fizički.
U međuvremenu, Ena je gledala kako druge žene postaju majke i često se pitala zašto ona ne može. Susreti sa decom i majkama izazivali su bol, ali i novu nadu. „Kada vidite pozitivan test, vi ste u glavi već mama“, rekla je Ena. U tom periodu, psihoterapija joj je bila važna podrška, a suprug Vlada je stalno bio uz nju.
Prihvatanje vantelesne oplodnje i nova nada
Vantelesna oplodnja za Enu dugo nije bila opcija. Ipak, razgovor sa bliskom rođakom koja ima slično iskustvo promenio joj je mišljenje. Kada je upoznala lekarku kojoj je verovala, odlučila je da se upusti u proces. „Ako me slušaš, do Nove godine si trudna“, rekla joj je lekarka na početku. Ena je tada potpuno promenila način života: izbacila je cigarete i alkohol, fokusirala se na ishranu i prestala da traži odgovore na internetu.
Kao rezultat, vantelesna oplodnja uspela je iz prvog pokušaja. Međutim, zbog prethodnog iskustva, sreću su zamenili strah i oprez. Nekoliko nedelja kasnije, Ena je prokrvarila i mislila da je sve izgubljeno. „Mislila sam da je kraj“, priznala je. Lekarka je pojačala terapiju i trudnoća se nastavila. Ena je naredne mesece strogo mirovala, a tek od petog meseca počela je da se opušta i uživa u trudnoći.
Drama na porođaju i dolazak ćerke Đine
Na dan porođaja, sve je u početku izgledalo mirno. Međutim, tokom indukcije, otkucaji bebinog srca su se iznenada izgubili. „Moja poslednja misao pre anestezije bila je da mojoj bebi ne kuca srce“, opisuje Ena. Zbog pupčane vrpce koja je bila tri puta obmotana oko vrata bebe, lekari su uradili hitan carski rez. Na kraju, ćerka Đina je rođena zdrava, a Ena i Vlada su posle skoro pet godina iščekivanja konačno postali roditelji.
Danas, Ena svoju priču o vantelesnoj oplodnji deli javno, smatrajući da je važno otvoreno govoriti o izazovima sa kojima se suočavaju žene koje prolaze kroz sličan proces. „Fizički, psihički i hormonski proces kroz koji žena prolazi najčešće se odvija u četiri zida“, ističe Ena. Osim toga, poverenje u stručnu lekarku i podrška porodice bili su presudni za njen uspeh. Psihoterapija i vera dodatno su joj pomogli da prebrodi najteže trenutke. Kada su konačno uzeli Đinu iz bolnice, Ena i Vlada su prvo sa njom otišli u crkvu da zapale sveću, izražavajući zahvalnost što su konačno ostvarili svoj san.