Navike stečene u detinjstvu uz roditelje sklone ljutnji ostaju u odraslom dobu i otežavaju odnose
Deca koja odrastaju uz besne i agresivne roditelje često nose posledice i u odraslom životu. Način na koji su roditelji ispoljavali ljutnju može uticati na samopouzdanje, ali i na poverenje u druge ljude. Pre svega, iskustva iz detinjstva oblikuju način na koji žene doživljavaju međuljudske odnose i sebe.
Kao rezultat, navike stečene uz besne roditelje često ostaju prisutne i kasnije. S druge strane, te navike mogu postati prepreka za stvaranje kvalitetnih emotivnih ili prijateljskih veza.
Kako besni i agresivni roditelji utiču na samopouzdanje dece
Stručnjaci sa Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti navode da traumatična iskustva iz detinjstva, poput svedočenja nasilju, mogu negativno uticati na izgradnju stabilnih odnosa. Takođe, deca u takvim porodicama često razvijaju poseban oprez u odnosima. U odraslom dobu, to se može ispoljiti kroz stalno analiziranje ponašanja drugih i teškoću u poverenju.
Osim toga, povlačenje i izbegavanje bliskosti je česta posledica. Žene koje su rasle uz konstantne svađe mogu kasnije izbegavati emotivne veze kako bi izbegle ponavljanje neprijatnih iskustava. Samoća im ponekad daje osećaj kontrole, ali dugoročno otežava sklapanje prijateljstava.
Međutim, strah od neslaganja je još jedna česta navika. Žene koje su odrasle uz burne roditeljske reakcije često osećaju nelagodnost pri bilo kakvoj raspravi. Pri najmanjem neslaganju, mogu se povući ili prihvatiti tuđe mišljenje, samo da bi izbegle sukob.
Poverenje i ponavljanje obrazaca iz detinjstva
Nepoverenje prema drugima često se javlja kod žena koje su doživele nepredvidivo ponašanje roditelja. Kao rezultat, teško se otvaraju ili ulaze u odnose s partnerima koji podsećaju na roditelje. Osim toga, stalno preispitivanje sopstvenih odluka prati one koje su bile često kritikovane. Negativne poruke iz detinjstva mogu postati deo unutrašnjeg dijaloga i otežati veru u sopstvene sposobnosti.
Na kraju, deca posmatraju roditelje kao model za izražavanje emocija. Ako su vikanje i agresija bili uobičajeni, postoji veća verovatnoća da će i same žene kasnije imati problema sa kontrolom ljutnje. Ipak, važno je naglasiti da ova iskustva ne određuju nužno budućnost. Kako ističe psihološkinja Ivana Petrović: „Deca iz zahtevnih porodica mogu razviti otpornost uz odgovarajuću podršku, ali je važno da prepoznaju i rade na svojim obrascima.“
Pored toga, mnoge žene u odraslom dobu prepoznaju ove navike i odlučuju da potraže pomoć. Psihološka podrška može im pomoći da izgrade zdravije odnose, ali i da povrate veru u sebe. Konačno, prepoznavanje uticaja besnih i agresivnih roditelja prvi je korak ka promeni i boljem kvalitetu života.