Majčinstvo, izazovi autizma i novi početak u inostranstvu oblikovali su put Andrijane Vučetić iz Niša.
Andrijana Vučetić, psiholog i samohrana majka iz Niša, odlučila je da sa dvogodišnjom ćerkom Hanom potraži novu šansu u Abu Dabiju. Njena odluka da se preseli stigla je posle razvoda i povratka iz Novog Sada, a ključna tema njenog života postao je autizam kod dece, naročito nakon dijagnoze kod njene ćerke. Pre svega, Andrijana je oduvek gajila želju za životom van Srbije. Takođe, stekla je bogato iskustvo radeći u Americi i na kruzerima. Međutim, tek kada je postala majka, shvatila je koliko izazova može doneti roditeljstvo, posebno kada se život neočekivano promeni.
Prvi izazovi i povratak u Niš
Dolazak ćerke Hane uneo je mnogo radosti, ali i teškoća u partnerski odnos. Kada su shvatile da ne mogu prevazići razlike, Andrijana i njen suprug su se razišli. Zbog toga se sa Hanom vratila u Niš. „Kada dođe dete, potrebno je mnogo rada na sebi i komunikacije sa partnerom“, ispričala je Andrijana. Povratak u rodni grad nije je zaustavio u traganju za ispunjenim životom. Štaviše, svake večeri je tražila mogućnosti za novi početak u inostranstvu. U međuvremenu, tokom pandemije, ukazala joj se prilika za posao terapeuta u Abu Dabiju. Prihvatila je izazov i sa Hanom je otputovala, ne znajući da će upravo tamo otkriti prve znake autizma kod svoje ćerke.
Prepoznavanje autizma u Abu Dabiju
U Abu Dabiju, Andrijana je radila sa decom sa smetnjama u razvoju, posebno sa autizmom. Međutim, vremenom je kod Hane primetila promene u ponašanju. Hana je postajala povučena, prestala je da obraća pažnju na druge i bila je u svom svetu. Andrijana je, iako psiholog, teško priznala sebi sumnje. „Roditelj, posebno majka, prva primeti, ali poslednja sebi prizna“, iskreno je rekla. Iako je imala stručno znanje, priznala je da je proces prihvatanja bio emotivno zahtevan. Na kraju, tokom odmora u Srbiji, potražila je mišljenje stručnjaka. „Iz aviona se vidi da vaše dete ima autizam“, čula je od lekara. Iako ju je takva rečenica u početku povredila, kasnije je shvatila da joj je bio potreban takav podsticaj da preduzme sledeće korake.
Majka je pre svega oslonac
Rad sa decom sa autizmom naučio je Andrijanu da, iako poseduje znanje, njenoj ćerki je više od terapeuta bila potrebna majka. „Ti budi detetu mama. Budi oslonac, emocionalna podrška“, savetovala je i drugim ženama. Pored toga, istakla je koliko je važno raditi na samostalnosti deteta kroz svakodnevne radnje. Hana možda nikada neće govoriti, ali je razvijala druge načine komunikacije, koristeći simbole i gestove. Andrijana je naglasila: „Budite svojoj deci animatori, ne terapeuti.“
Novi početak i porodica kao izvor snage
Kasnije je Andrijana dobila i sina Relju. To joj je donelo novo iskustvo roditeljstva. „Kada dobijete dete urednog razvoja, shvatite da niste loša mama, samo razvoj ide drugačijim tokom“, ispričala je. Najviše ju je brinulo kako će Hana prihvatiti brata. Danas, Hana i Relja grade svoj odnos, a Andrijana nastavlja da se trudi da obezbedi podršku i ljubav oboma. Na kraju, ova priča pokazuje koliko su snaga i posvećenost žene ključni u suočavanju sa nepoznatim životnim situacijama, posebno kada se radi o autizmu kod dece.