Psiholozi objašnjavaju razliku između razmaženosti i teškoća u prihvatanju pravila kod dece
Roditelji u Srbiji se često pitaju da li je njihovo dete razmaženo ili mu je jednostavno teško da prihvati granice. Ovakve sumnje najčešće se javljaju kada dete burno reaguje na zabrane ili stalno traži pažnju. Pre svega, važno je razumeti da „razmaženo dete“ nije stručna dijagnoza, već svakodnevni izraz koji često ne uzima u obzir uzrast, umor ili trenutne potrebe deteta. Zbog toga, roditelji treba da obrate pažnju na širu sliku kada procenjuju ponašanje svog deteta.
Zašto je važno prilagoditi očekivanja uzrastu deteta
Deca različitog uzrasta različito reaguju na postavljanje pravila. Na primer, mlađe dete još uvek uči šta znači čekati, deliti ili podneti razočaranje. Njihov protest ne treba tumačiti na isti način kao kod starijeg deteta koje već poznaje ta pravila. Zbog toga je korisno analizirati šta se dešavalo neposredno pre nego što je dete burno reagovalo. Možda je bilo umorno, gladno ili uznemireno, ili nije razumelo šta se od njega očekuje. Na taj način, roditelji mogu lakše pronaći pravi odgovor koji istovremeno podržava dete, ali čuva i potrebne granice.
Kako naučiti dete da prihvati reč „ne“
Postavljanje granica detetu pokazuje šta sme da radi, ali i šta može da očekuje od odraslih. Kada pravila budu jasna i dosledna, deca se osećaju sigurnije. Ipak, čak i u takvim situacijama, dete može da pokaže ljutnju ili razočaranje. U tim trenucima, korisno je da roditelj prizna i imenuje osećanja deteta, ali da ostane dosledan svojoj odluci. Na primer, rečenica: „Vidim da si ljut jer sada ne možemo da kupimo igračku“, može pomoći detetu da razume sopstvene emocije. Međutim, nije neophodno ulaziti u duge rasprave ili pregovore. Kratka i smirena poruka, kao i vreme za smirivanje, često su najprimereniji. Kada se emocije stišaju, lakše je objasniti detetu šta može sledeći put da uradi.
Uticaj roditeljske pažnje na dečje ponašanje
Deca često obraćaju pažnju na to kako odrasli reaguju nakon njihovih postupaka. Ako roditelji odgovaraju samo na viku i burno ponašanje, a miran zahtev ignorišu, dete može da koristi glasnije metode da privuče pažnju. Zbog toga je važno pohvaliti i primetiti poželjno ponašanje. Na primer, rečenica: „Sačekao si da završim razgovor, hvala ti“, jasnije upućuje dete na to šta je ispravno učinilo nego opšte „Bravo“. Osim toga, zajedničko vreme u igri ili razgovoru ne treba da bude samo nagrada nakon problema. Kratki, redovni trenuci sa roditeljem jačaju međusobnu bliskost i pomažu detetu da se oseća vredno.
Praktični koraci za promenu navika u porodici
Promene u ponašanju deteta najčešće započinju od malog broja pravila koja svi odrasli u porodici mogu dosledno da primenjuju. Važno je detetu jasno reći šta se od njega očekuje i šta će se dogoditi ako prekrši pravilo. Pravila treba prilagoditi uzrastu, a posledice ne smeju uključivati ponižavanje ili fizičko kažnjavanje. Istraživanja pokazuju da roditelji koji dosledno primenjuju jasna pravila i pružaju podršku, lakše grade pozitivan odnos sa decom. Na taj način, dete uči da granice nisu kazna, već deo sigurnog i zdravog odnosa. Na kraju, svaka promena u porodici zahteva strpljenje i doslednost, ali rezultati su vredni truda.