Dr Mirjana Mićović upozorava na sve češću pojavu parazitarnih infekcija u vrtićima i školama i objašnjava najčešće greške roditelja
Parazitarne infekcije, poput vaški, dečijih glista i šuge, i dalje su česte među decom, posebno u kolektivima kao što su vrtići i škole. Iako se često misli da su ove bolesti deo prošlosti, pedijatar dr Mirjana Mićović naglašava da paraziti ostaju uporan problem i danas, pre svega zbog zagađenja i zanemarivanja osnovnih higijenskih navika.
Prema rečima dr Mićović, gliste su postale toliko učestale da se može govoriti o “maloj epidemiji” u poslednje dve do tri godine. Simptomi infekcije glistama kod dece uključuju noćni svrab, nemiran san, bol u stomaku i povremenu dijareju. Roditelji često primete problem tek kada ujutru na posteljini ugledaju glistice. Infekcija se lako vraća jer ne postoji trajni imunitet, a dete se može više puta zaraziti.
Jedna od čestih zabluda među roditeljima jeste uverenje da je upotreba savremenih deterdženata dovoljna za zaštitu. Dr Mićović ističe: “Ne može se sve rešiti deterdžentima, mora se iskuvavati veš i posteljina na 100 stepeni.” Posebno je važno dosledno sprovođenje svih mera kod kuće, jer se u suprotnom dete može ponovo zaraziti u kolektivu, čime se infekcija širi dalje.
Vaške su i dalje prisutne među decom, a često se pogrešno smatra da su one znak nehigijene. Dr Mićović objašnjava: “Vaške se prenose vrlo jednostavno – najčešće direktnim kontaktom ‘glava uz glavu’, kada se deca igraju, grle ili naginju jedno ka drugom.” Dovoljan je kratak dodir da vaške pređu sa jedne osobe na drugu, a mogu se preneti i preko predmeta koji dolaze u kontakt sa kosom, kao što su češljevi, četke, kape i posteljina. “Važno je naglasiti: vaške nemaju veze sa higijenom. One podjednako ‘vole’ i čistu i prljavu kosu – jedino što im je potrebno jeste blizak kontakt da bi se proširile.”
Najveći izazov u borbi protiv vaški, prema njenim rečima, predstavljaju gnjide. “Šampon uništi vaške, ali gnjide ostaju. Najvažnije je ručno uklanjanje, dlaku po dlaku.”
Kada je reč o šugi, ona se ređe spominje, ali i dalje postoji i može biti teško prepoznatljiva. “Može da liči na alergiju, pa se često ne prepozna odmah,” ističe dr Mićović. Tipični simptomi su jak svrab i karakteristične promene između prstiju, a šuga se prenosi bliskim kontaktom ili boravkom u neadekvatnim higijenskim uslovima.
Pedijatar naglašava da je osnovna prevencija jednostavna: “Higijena je pola zdravlja. Ne zaboravimo da peremo ruke, održavamo posteljinu i prostor u kome boravimo.” U vreme kada se mnogi oslanjaju na hemijska sredstva i brza rešenja, povratak osnovnim navikama može biti najefikasniji način zaštite dece i porodice od parazitarnih infekcija.