Priča o ženi koja je, uprkos teškom detinjstvu, postala utočište deci bez roditeljske ljubavi
Ljiljana Ranđelović iz sela Gabrovac kod Niša godinama pruža dom deci kojoj je potrebna sigurnost i toplina. Naročito je poznata po tome što je primila bebu sa Daunovim sindromom, koju niko nije želeo da usvoji. Ova odluka proistekla je iz njenog ličnog iskustva, jer je i sama odrasla bez roditeljske brige. Naime, hraniteljstvo u Nišu postalo je njen životni poziv, a želja da deci pruži ono što je njoj nedostajalo prati je decenijama. Ljiljana ima troje odrasle dece i sedmoro unučadi, ali često ističe da porodica nije samo biološka veza.
Hraniteljstvo u Nišu oblikovalo njen život i misiju
Osim toga, Ljiljana je kao dete ostala bez majke i rano iskusila glad i nesigurnost. „Mene je mama ostavila kada sam imala nepunih šest meseci. Odrastala sam na ulici, ljudi sa pijace su me hranili“, navodi Ljiljana. U njen život je promena nastupila kada je sa pet godina došla u hraniteljsku porodicu, gde je prvi put iskusila toplinu i sigurnost. S druge strane, čežnja za biološkim roditeljima ostala je trajna. Ljiljana objašnjava: „Ta čežnja nikada ne prestane. To je posebna ljubav koju ništa ne može da zameni.“ Iako je kasnije upoznala majku, susret nije doneo bliskost. Ipak, Ljiljana je uspela da oprosti, želeći da živi rasterećena prošlih odluka drugih ljudi.
Beba sa Daunovim sindromom promenila celu porodicu
U međuvremenu, kada se suočila sa informacijom da je beba sa Daunovim sindromom ostavljena u porodilištu, nije se dvoumila. „Pomislila sam – šta da sam je ja rodila? Imala je samo mesec dana“, iskreno priznaje Ljiljana. Tako je mala Natalija postala deo njihove porodice. Ljiljana ističe da je „Nata naučila sve nas šta je prava ljubav“. Tokom godina suočavale su se sa raznim izazovima, ali su ih zajedno savladavale. Zbog toga, hraniteljstvo u Nišu za nju nije posao već poziv, a svako dete koje je prošlo kroz njen dom sada smatra članom porodice.
Životne borbe i snaga žene hraniteljke
Posle razvoda, Ljiljana je sama odgajala troje dece. Radila je razne poslove kako bi im obezbedila pristojan život. Ipak, njena želja da pruži utočište deci motivisala ju je da postane hraniteljka sa 39 godina. „Želim da svako dete ima dom i sigurnost“, naglašava ona. Na kraju, priča Ljiljane Ranđelović pokazuje koliko jedna žena može promeniti sudbinu dece koja su ostavljena ili zaboravljena. Hraniteljstvo u Nišu nije samo pravna kategorija za nju — to je način života. Kao rezultat, kroz njenu priču mnoge žene mogu pronaći inspiraciju i snagu da pruže podršku onima kojima je najpotrebnija.