Gordana Jovanović Milošević deli iskustvo borbe s autizmom, izazovima roditeljstva i važnosti podrške porodice
Gordana Jovanović Milošević iz Niša je majka koja je otvoreno progovorila o svom iskustvu sa autizmom i predrasudama. Njena priča o „majka dečaka sa autizmom“ počinje traumatičnim porođajem i neizvesnošću nakon što je njen sin Vasilije rođen u teškom stanju. Iako je beba preživela prve kritične dane, Gordana je ubrzo primetila razlike u njegovom razvoju. U početku je Vasilije bio nasmejan i brzo usvajao reči, ali je vremenom pokazivao povlačenje i specifična ponašanja. Uprkos tome što su mnogi govorili da je dečak izuzetno napredan, Gordana je osećala da u njegovom ponašanju nešto nedostaje.
Prvi znakovi autizma kod Vasilija i izazovi roditeljstva
Vasilije je sa tri godine dobio dijagnozu autizma. Pre toga, Gordana je prolazila kroz neizvesnost, poredeći razvoj svog starijeg sina sa mlađim Maksimom. Pored brige za Vasilijevo zdravlje, porodica se suočila sa predrasudama okoline. „Nisam znala kako da doprem do svog deteta“, iskreno navodi Gordana. Nakon potvrde dijagnoze, usledile su godine terapija i rada sa stručnjacima. Ipak, period prihvatanja nije bio lak. Gordana priznaje da je mesecima bila iscrpljena i emotivno ranjiva, ali je podrška porodice bila ključna. „On je naš. Šta god da je, rešićemo. Nije smak sveta“, reči su njene majke koje su joj pomogle da povrati snagu.
Susret sa predrasudama na igralištu i značaj podrške
Jedan od najtežih trenutaka za Gordanu bio je susret sa ženom na igralištu, koja je zatražila da skloni Vasilija kako ne bi „zarazio“ drugo decu. Iako je Gordana osećala bes zbog ovakvog komentara, odlučila je da se povuče i uteši sinove. Tada ju je dvogodišnji Maksim zagrlio i rekao: „Ej, mama, biće sve u redu. Vasa je malo drugačiji, ali biće sve u redu.“ Te reči su je duboko dirnule i pokazale koliko je važno razvijati razumevanje među najmlađima. Osim toga, Gordana naglašava koliko je važno raditi i sa roditeljima, jer su i oni često preopterećeni i usamljeni. „Dobijete novu ulogu za koju se niste pripremali“, ističe Gordana. Uz pomoć terapeuta, Vasilije je napredovao i sa tri i po godine počeo je da čita na srpskom i engleskom jeziku. Ipak, svakodnevna komunikacija mu i dalje predstavlja izazov.
Briga o budućnosti i važnost osnaživanja porodice
Kao majka, Gordana najviše brine o tome da li će Vasilije jednog dana moći da živi samostalno. Ne želi da odgovornost padne na mlađeg sina Maksima. Takođe, ona želi da Vasilije nauči osnovne životne veštine i jednog dana pronađe svoj put. „Volela bih da može sam da se okupa, pripremi obrok i pronađe posao koji ga ispunjava“, zaključuje Gordana. Njena priča o „majka dečaka sa autizmom“ pokazuje koliko je podrška porodice i razumevanje okoline od presudnog značaja. Iako svakodnevica nosi brojne izazove, Gordana i njena porodica svojim iskustvom inspirišu druge roditelje da istraju i osnaže svoje najbliže.