Njegovo rano stupanje u brak i roditeljstvo izazvalo je pažnju, ali Maksim ističe važnost zajedništva i očuvanja običaja
Maksim Dica iz Jekaterinburga već godinama privlači pažnju zbog svog jedinstvenog životnog puta. On je Rom koji otvoreno govori o tradiciji, ranim brakovima i porodičnim vrednostima. Maksim je prvi put postao suprug sa deset godina, a već sa četrnaest postao je otac. Danas je, sa 29 godina, i deda. Iako ove brojke mogu delovati neobično, Maksim smatra da je porodično jedinstvo najvažnije.
Rani brakovi i porodična tradicija u životu Maksima Dica
Odrastao je u romskom naselju na VIZ-u, gde su običaji i danas snažni. Pre svega, Maksim naglašava da kod njih porodica ima centralnu ulogu. “Krv nije voda. Ponosan sam na svoje korene i tradiciju”, kaže on. Prvi brak mu je bio dogovoren, a njegova nevesta imala je 14 godina. Kako objašnjava, rani brakovi pomažu deci da se naviknu na porodični život.
Međutim, kako sam priznaje, brak iz detinjstva nije bio dugotrajan. Nisu imali zajedničku budućnost, niti su dobili decu. Razvod nije tabu u njihovoj zajednici, ali se rešava unutar porodice. “Ne idemo u matičnu službu. Sve se rešava kroz razgovor i dogovor između porodica”, ističe Maksim.
Porodica kao oslonac i važnost obrazovanja
Nakon razvoda, roditelji su mu ponovo našli suprugu, ali ovog puta je imao pravo glasa. Sa Rozom iz Sankt Peterburga, Maksim je započeo novu fazu života. Venčali su se kada su imali po četrnaest godina, a iste godine postali su roditelji. “Prvo dvoje dece odgajali su moji roditelji. Mi smo još bili deca, pa su bake i deke preuzeli brigu”, kaže Maksim.
Kroz godine, porodica se širila. Dobio je još dve ćerke. Ipak, Maksim ističe da sada želi da ima i sina. “Rom mora da ima sina. Zbog toga razmišljamo o vantelesnoj oplodnji”, objašnjava on. Osim toga, naglašava koliko mu je važno da njegova deca završe školu. “Shvatio sam koliko mi znanja fali. Želim da se moja deca školuju, da ćerke završe školu a sin ima fakultet.”
Ravnoteža između tradicije i savremenog života
Danas Maksim uspešno vodi dva bara i planira širenje biznisa. Njegova supruga Roza brine o domaćinstvu. “Ne želim da ona radi, jer za tim nema potrebe. Bitno mi je da u kući vlada mir”, navodi. Međutim, priznaje da mu je poslednja reč u porodici. “Muškarac je domaćin i poslednja reč je moja”, naglašava Maksim.
Iako se trudi da održi tradiciju, priznaje da je savremeno detinjstvo drugačije. “Deca su danas mnogo više vezana za telefone i tehnologiju”, dodaje. Ipak, veruje da su porodične vrednosti i dalje temelj srećnog života.
Na kraju, Maksim poručuje: “Bolje je postati roditelj sa 14 godina nego pušiti iza škole. Nas uče porodičnim vrednostima od malih nogu. Sve je za porodicu.” Njegova priča pokazuje koliko su različiti putevi do srećnog i skladnog porodičnog života.