Život porodice Adamović ispunjen je izazovima i nadom otkako su blizanci Tadija i Vukašin rođeni prevremeno
Sara i Marko Adamović postali su roditelji blizanaca sa samo 21 godinom. Njihova priča počinje u Beogradu, kada su Tadija i Vukašin rođeni u sedmom mesecu trudnoće. Zbog toga su prve nedelje bile pune neizvesnosti. Tema „blizanci Adamović“ od samog starta obeležila je njihov svakodnevni život.
Prevremeni dolazak blizanaca Adamović
Odluka lekara da se porođaj obavi carskim rezom doneta je kada su primetili da bebe ne dobijaju dovoljno kiseonika. Sara se priseća: „Nisam ni stigla da razmišljam, samo sam poslala poruku mami da idem na porođaj.” Tadija je imao ozbiljne probleme sa plućima, dok je Vukašin bio stabilniji. Međutim, zbog epidemioloških mera, Sara nije mogla da vidi sinove puna dva meseca. Svakog drugog dana nosila je mleko u bolnicu, što joj je pomagalo da se oseća povezano sa njima.
Prvi meseci kod kuće i iznenadna dijagnoza
Kada su blizanci napustili bolnicu, Sara i Marko su se suočili sa izazovima brige o dve prevremeno rođene bebe. Prvi meseci prošli su u učenju i stalnoj brizi. „Bilo je kao da nam je neko dao dve bebe i rekao: ‘Sada se snađite’”, kaže Sara. Tadija je bio miran, dok je Vukašin tražio više pažnje. Oko sedmog meseca Sara je kod Vukašina primetila neobične trzaje. Tada je počela nova borba, jer su lekari ubrzo dijagnostikovali Vestov sindrom, težak epileptički poremećaj u ranom detinjstvu. Zbog toga je Vukašin primao terapiju duže od godinu dana.
Život sa dijagnozom i svakodnevni izazovi
Iako je Vukašinovo motoričko napredovanje bilo usporeno, porodica nije odustajala. „Kada je završio terapiju, krenuli smo ispočetka. Korak po korak, ali je važno što napreduje”, objašnjava Sara. Kasnije je Vukašinu dijagnostikovana i cerebralna paraliza. On sada ima dobru kontrolu glave i može da se okreće, ali ga još očekuje mnogo vežbi. U međuvremenu, Tadija trči, govori i pokušava da uključi brata u igru.
Porodična podrška i ritam terapija
Porodica Adamović svakodnevno organizuje život prema potrebama oba deteta. Blizanci Adamović idu na fizikalnu terapiju, logopeda, psihologa i defektologa. Sara navodi: „Na fizikalnu idemo tri puta nedeljno, a planiramo da povećamo broj tretmana.” Troškovi su visoki, a putovanja do Beograda su česta, jer ne žive u glavnom gradu. Pored toga, roditelji nastoje da pronađu vreme i za zajedničke trenutke. „Mi ne znamo kako je sa jednom bebom, od početka imamo dve. Svaki dan je drugačiji”, kaže Sara. Vukašin ponekad teško prihvata vežbe, ali ga igra i društvo raduju. Na kraju, porodica Adamović dokazuje da uz istrajnost i ljubav i najteži dani mogu doneti napredak.