Stručnjaci otkrivaju kako svakodnevne reakcije odraslih oblikuju otpornost i otvorenost mališana prema emocijama.
Emocionalna sigurnost dece važna je tema za sve roditelje koji žele da njihova deca odrastu u sigurne i zadovoljne osobe. Pre svega, roditelji u Srbiji često se pitaju koje navike pomažu mališanima da razviju snažno samopouzdanje. Fokus_keyphrase emocionalna sigurnost dece jasno pokazuje da deca koja se osećaju prihvaćeno i shvaćeno kod kuće lakše prevazilaze izazove i otvoreno razgovaraju o svojim osećanjima.
Kako roditelji svojim ponašanjem oblikuju emocionalnu sigurnost dece
Naime, stručnjaci tvrde da nije dovoljno samo postaviti pravila i granice u odgoju. Kao rezultat, svakodnevne reakcije roditelja često su odlučujući faktor u razvoju samopouzdanja kod dece. Osim toga, emocionalno sigurna deca znaju da mogu da se obrate roditeljima bez straha od osude ili podsmeha. Međutim, postoji šest navika koje roditelji ovakve dece gotovo nikada ne praktikuju. Prva važna stvar je iskreno pokazivanje sopstvenih osećanja. Umesto da stalno glume snagu, roditelji ponekad pokažu tugu ili zabrinutost. Tako deca uče da su sve emocije normalne i da o njima treba razgovarati.
Šest ponašanja koja roditelji izbegavaju radi emocionalne sigurnosti dece
Ipak, roditelji emocionalno sigurne dece izbegavaju da besom reaguju na detetove emocije. Kada mališan izrazi frustraciju ili tugu, odrasli prvo smire sebe, pa zatim pomažu detetu da razume i imenuje ono što oseća. Osim toga, izbegavaju rečenice koje umanjuju dečja osećanja, poput: „Nije to ništa“ ili „Prestani plakati“. Umesto toga, podržavaju dete da izrazi i pozitivne i negativne emocije, dok ga uče kako da ih prepozna i prevaziđe. Zanimljivo je da ovi roditelji umeju da kažu „oprosti“ kada pogreše. „Važno je detetu priznati grešku“, kaže Ivana Petrović, psiholog. „Na taj način šaljete jasnu poruku da su greške prilika za učenje, a dete se oseća vredno i poštovano.“
Podrška detetu kroz svakodnevne izazove
S druge strane, odrasli koji brinu o emocionalnoj sigurnosti dece ne prebacuju svoj stres na mališane. Deca ne treba da snose odgovornost za raspoloženje roditelja niti da rešavaju njihove probleme. Takođe, izbegavaju da razgovor sa detetom liči na ispitivanje. Umesto klasičnih pitanja, roditelji traže teme koje će dete rado podeliti. Posledično, deca se lakše otvaraju i dele svoje dileme ili brige. Na kraju, jasno je da emocionalna sigurnost dece nije rezultat slučajnosti već pažljivo negovanih navika. Štaviše, svaki roditelj može razviti ove veštine svakodnevnim radom na sebi i odnosu sa detetom. Tako mališani rastu u osobe pune samopouzdanja i spremne za životne izazove.