Usvojena iz Bangladeša u Švedsku, Sofija je decenijama tragala za odgovorom na pitanje ko je njena prava porodica
Sofija Nordgren je odrasla u Švedskoj, ali poreklo iz Bangladeša i tema usvajanja uvek su joj bili deo identiteta. Kada je imala dve godine, usvojitelji su je doveli iz Dake u malu švedsku zajednicu. Tokom detinjstva, suočila se sa brojnim izazovima, uključujući rasizam i različit tretman u porodici. Ključna tema ove priče, DNK test, otvorila joj je vrata do dugo skrivene porodične istine.
Od detinjstva u Švedskoj do pitanja o identitetu
Sofija je detinjstvo provela u radničkoj porodici u DalarnI. Na površini, život je delovao mirno. Međutim, zbog svoje boje kože bila je izložena maltretiranju i osećala se drugačije. Njena usvojiteljka nije uvek reagovala kada je bila povređena. Osim toga, Sofija je osećala da usvojitelji daju više podrške svojoj biološkoj ćerki. Zbog toga je često ostajala usamljena i nesigurna u svoje mesto u porodici. Nakon razvoda roditelja, njena sestra je ostala sa majkom, dok je Sofija morala da se seli. Kao rezultat toga, počela je da preispituje svoju vrednost i poreklo.
DNK test kao ključ za razotkrivanje prošlosti
Zbog brojnih pitanja o svom poreklu, Sofija je tokom godina pokušavala da pronađe odgovore. Prema dokumentima, njena biološka majka je bila mrtva. Ipak, 1999. godine, otputovala je u Bangladeš i upoznala ženu za koju su tvrdili da joj je majka. I tada nije bila sigurna u istinu. Tek kada je uradila DNK test, dobila je potvrdu. „DNK test mi je otkrio istinu – moja majka je živa“, rekla je Sofija. Time je saznala da joj je prava majka živa, iako su joj godinama govorili suprotno. To saznanje joj je donelo i olakšanje i novu tugu.
Pitanje pripadnosti i emotivne posledice usvajanja
Međutim, pronalazak biološke majke nije rešio sve njene dileme. Zbog jezičke barijere i činjenice da su odrasle u različitim sredinama, odnos im je bio složen. Štaviše, Sofija je shvatila da joj ni jedna ni druga porodica ne pruža pun osećaj pripadnosti. „Gde sam ja na porodičnoj slici?“, pitala se. Kao rezultat svega, prihvatila je da je identitet proces koji traje celog života. Osim toga, naglašava koliko je važno da usvojena deca dobiju podršku i razumevanje. „Ako neka druga usvojena osoba prepozna deo svog iskustva u mom i pomisli: ‘Nisam jedina koja se tako oseća’, onda deljenje moje priče ima smisla“, zaključila je Sofija.