Kada je njena ćerka saznala da je usvojena, Ivana Ivić se suočila sa jednim od najtežih trenutaka roditeljstva, ali je uz ljubav i stručnu podršku uspela da ponovo izgradi poverenje.
Ivana Ivić iz Beograda danas gradi toplo porodično okruženje sa četvoro dece. U njenoj kući trenutno žive biološki sin, usvojena ćerka i dvoje mališana na hraniteljstvu. Usvajanje deteta kroz izazove bio je proces koji je duboko obeležio njen život. Tokom godina, Ivana je naučila koliko je važno pružiti stabilnost i ljubav deci, bez obzira na njihovu prošlost ili poreklo.
Prvi koraci ka usvajanju deteta kroz izazove
Još kao devojčica, Ivana je maštala o tome da jednog dana postane majka detetu kojem je potreban dom. Zbog toga je u ranoj mladosti pokušala da usvoji dete iz ratnog Sarajeva, ali tadašnji zakoni nisu dozvoljavali da samohrana žena postane usvojitelj. Ipak, Ivana nije odustala. Nakon braka i razvoda, sa 41 godinom, konačno je dobila priliku da usvoji devojčicu kojoj je bio potreban novi početak. Njen sin je bio najveći oslonac tokom tog procesa. „Mama, bićemo tužni ako beba ode, ali možda ima još dece kojima trebamo“, rekao je tada, ohrabrujući Ivanu da nastavi dalje.
Borba za zdravlje i prihvatanje usvojene ćerke
Usvojena devojčica došla je iz veoma teških uslova. Njena biološka majka je bila zavisnik, a devojčica je imala zdravstvene probleme, uključujući celijakiju, poteškoće sa govorom i rastom. Ivana je odmah potražila pomoć lekara i stručnjaka. Zbog toga je devojčica dobila potrebnu podršku i napredovala. Danas je zdrava i srećna, a njena životna priča je učinila samosvesnom i jakom. „Vidim probleme, ali ih ne ignorišem. Idemo dalje, zajedno“, objašnjava Ivana.
Usvajanje deteta kroz izazove: trenutak istine
Najosetljiviji trenutak u njihovoj priči dogodio se kada je devojčica, sa oko pet godina, u potpunosti shvatila da je usvojena. Tada je, kako Ivana opisuje, ćerka skoro mesec i po dana prestala da govori. U tom periodu, Ivana je uz pomoć stručnjaka i puno strpljenja uspela da joj objasni istinu na nežan način. „Učim je da ne mrzi biološku majku. Pokušavam da joj pokažem da je važno da poštuje ženu koja joj je dala život, iako nije mogla bolje“, ističe Ivana.
Porodična podrška i prevazilaženje predrasuda
Nažalost, predrasude i dalje prate usvojenu decu. Ivana naglašava da su komentari iz okoline često bolni, ali da se trudi da svojoj deci pruži sigurno okruženje. „Moja deca su moja elita i imaće sve što mogu da im pružim“, naglašava ona. Osim toga, Ivana veruje da ljubav i posvećenost mogu nadmašiti uticaj gena. „Geni nisu presudni za to kakav će neko biti čovek. Ljubav je ono što decu oblikuje“, zaključuje Ivana. Na kraju, njena priča pokazuje da je usvajanje deteta kroz izazove moguće uz istrajnost, podršku i razumevanje. Porodica Ivane Ivić je najbolji primer da svako dete zaslužuje drugu šansu i dom pun ljubavi.