Bračni par iz Singapura suočava se sa neizvesnošću nakon što je otkriveno da bi njihov sin mogao biti žrtva međunarodne trgovine decom
Godinama su Dejvid i Eli iz Singapura verovali da su prošli kroz potpuno legalan proces usvajanja i svom sinu pružili dom pun ljubavi. Ipak, jedan telefonski poziv promenio je sve i pokrenuo pitanje sigurnosti njihove porodice. Sve je počelo kada su odlučili da, nakon više spontanih pobačaja, usvoje dete iz inostranstva. Za to su angažovali lokalnu agenciju specijalizovanu za međunarodna usvajanja. Nakon nekoliko meseci i brojnih procedura, upoznali su malog Markusa iz Indonezije putem video poziva.
Neočekivana sumnja u poreklo deteta
Dejvid i Eli su, kao i mnogi drugi roditelji u Singapuru, platili značajne troškove povezane sa usvajanjem. Međutim, nada i uzbuđenje zbog proširenja porodice ubrzo su zamenili zabrinutost i strah. Kada su podneli zahtev za državljanstvo za Markusa, imigracioni službenici su ih pozvali na sastanak i obavestili ih da postoji sumnja da je Markus možda ilegalno doveden u Singapur. Istraga je otkrila da su najmanje dvadesetoro dece iz Indonezije možda žrtve međunarodne trgovine, a Markus se našao na tom spisku.
Osim toga, proces usvajanja u zemlji domaćina bio je odobren bez ikakvih naznaka problema. Ipak, dodatne provere pokazale su da je agencija kroz koju su usvojili Markusa pod istragom zbog moguće povezanosti sa krijumčarenjem dece. „Anksioznost je uvek tu, negde u podsvesti. Uvek postoji misao da bi mogli da odvedu Markusa“, iskreno je podelio par.
Porodice u neizvesnosti tokom sudskog procesa
U međuvremenu, u Zapadnoj Javi vodi se sudski proces protiv 19 osoba optuženih za trgovinu decom. Najmanje 12 od 20 dece već je stiglo u Singapur, dok se za ostale još traga. Tužilaštvo navodi da je vođa grupe žena koja je prodavala bebe posrednicima, a potom su falsifikovana dokumenta kako bi deca izgledala kao da su regularno usvojena. Posrednici su koristili društvene mreže za pronalaženje roditelja i dece, a potom su decu smeštali u privremene domove dok se ne pronađu usvojitelji iz inostranstva.
Na sudu je otkriveno da su pojedini roditelji, iz ekonomskih razloga, pristajali da daju decu, ne znajući da će završiti u drugoj zemlji. Jedan od očeva ispričao je da je, zbog teške finansijske situacije, pristao da preda bebu ženi koja se lažno predstavila kao buduća usvojiteljka. Kada nije dobio dogovorenu isplatu, prijavio je nestanak deteta, što je pokrenulo detaljnu istragu i otkrilo celo krijumčarsko kolo.
Deca između dve porodice i dve zemlje
Dok suđenje traje, porodice poput Dejvida i Eli žive u stalnoj neizvesnosti. Markus, kao i ostala deca, već godinama živi sa usvojiteljima i postao je deo njihove svakodnevice. Ipak, postoji mogućnost da će sud odlučiti da deca budu vraćena biološkim roditeljima u Indoneziju. Aktivisti za ljudska prava smatraju da bi to bilo ispravno rešenje, dok drugi upozoravaju da bi takva odluka mogla imati ozbiljne posledice za decu koja su već izgradila svoj novi život.
Dejvid i Eli ističu da su u procesu usvajanja uradili sve što je u njihovoj moći da provere poreklo deteta. „Nikada nismo pomislili da bi naš sin mogao biti žrtva trgovine ljudima“, kažu oni. Sada čekaju ishod sudskog procesa, nadajući se da će Markus ostati uz njih i da će konačno pronaći sigurnost i mir koji zaslužuje.