Majka iz Kragujevca pomaže drugim porodicama dok svakodnevno vodi bitke sa bolešću svoje ćerke i sopstvenim zdravljem.
Violeta Bihorac iz Kragujevca proživela je brojne izazove dok se borila za zdravlje svoje ćerke. Tema „borba za Unu“ obeležila je njen život još od prvih trenutaka. Una je rođena bez komplikacija, ali je već sat vremena nakon rođenja prestala da diše. Zbog toga je Violeta prošla kroz godine neizvesnosti, straha i svakodnevnih poseta bolnicama.
Prve godine i šok dijagnoze
Trudnoća je protekla uredno, a Una je po rođenju dobila najvišu ocenu lekara. Međutim, samo sat vremena nakon toga, sve se promenilo. Lekari su brzo reagovali, ali je porodica ubrzo saznala da Una ima redak sindrom, urođenu srčanu manu, epilepsiju i probleme sa sluhom. Kao rezultat toga, „borba za Unu“ postala je svakodnevica za celu porodicu. Violeta kaže: „Moja Una ima više od deset dijagnoza, ali su to samo dijagnoze na papiru. Ona je danas srećna devojčica.“ Prvih pet godina proveli su gotovo stalno u bolnici. Svaki dan kod kuće smatraju pravim poklonom.
Porodične promene i podrška sinovljevoj empatiji
U međuvremenu, Violeta nije zaboravila ni svog starijeg sina Filipa. On je tada imao šest godina i tek je krenuo u školu. S druge strane, zbog potrebe da budu uz Unu, roditelji nisu mogli da mu budu stalno na raspolaganju. Ipak, Filip je iz tih iskustava izgradio snažnu empatiju. „On na decu sa problemima ne gleda kao na decu sa problemom, već kao na decu“, ističe Violeta. On sada studira radnu terapiju kako bi pomagao drugima.
Nove borbe: dijagnoza karcinoma i važnost brige o sebi
Nakon godina posvećenosti deci, Violeta se suočila sa još jednim izazovom. Prvo je njena sestričina, a zatim i ona sama dobila dijagnozu karcinoma. Ipak, umesto šoka, Violeta je odmah pitala šta treba da radi dalje. „Shvatila sam tada da niko ne funkcioniše kada mi nismo dobro“, priznaje ona. Tokom lečenja, ona i suprug su po prvi put nakon dugo vremena imali vremena za sebe. „To je bio mojih sat vremena. Popili smo kafu ispred bolnice i shvatili koliko smo zaboravili na svoj život“, kaže Violeta.
Pokretanje udruženja i podrška drugim roditeljima
Iz ličnog iskustva rodila se inicijativa za osnivanje udruženja „Emotivni oslonac“. Danas kroz njega pomaže desetinama porodica koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Udruženje okuplja više od 40 mama, terapeute i stručnjake koji pružaju podršku. Osim toga, Violeta naglašava da roditelji često osećaju usamljenost. „Najbolje bi bilo da niko to ne doživi, ali ako već prolazimo kroz to, hajde da jedni drugima olakšamo“, poručuje ona.
Unina svakodnevica i poruka roditeljima
Danas Una ima 13 godina, pohađa školu i čeka ličnog asistenta zbog dodatne podrške nakon operacije kičme. Violeta kaže da je ona vedra i puna života. „Una najviše voli da se kupa i uživa u druženju. Jednostavno oseća ljude“, ističe Violeta. Ipak, najteži trenuci su kada se ljudi udalje zbog nerazumevanja. Na kraju, Violeta šalje važnu poruku: „Kada smo mi srećni i zadovoljni, tada možemo najviše da damo svojoj deci.“