Odrastanje bez struje i vode, uz 19 braće i sestara, oblikovalo je pogled Kelsi Vanderm na svet
Kelsi Vanderm provela je detinjstvo u šumama američke savezne države Montana, daleko od savremene civilizacije. Njen otac verovao je da se bliži smak sveta, zbog čega je porodicu preselio u divljinu i organizovao njihov život tako da budu spremni za sve scenarije. Zbog toga, fokus_keyphrase ‘život daleko od civilizacije’ obeležio je njen svakodnevni život od ranog detinjstva.
Za razliku od većine dece, Kelsi Vanderm nije išla u školu niti je imala priliku da se druži s vršnjacima. Umesto toga, sa 19 braće i sestara učila je praktične veštine potrebne za preživljavanje u prirodi. Njihova svakodnevnica bila je ispunjena obavezama — muzli su koze, cepali drva i radili u bašti. Osim toga, svakog dana su usvajali znanja kako bi mogli da opstanu bez pomoći spoljnog sveta.
Odrastanje uz pripreme za vanredne situacije
Porodica Kelsi Vanderm živela je u kolibi koju je njen otac izgradio. U početku su svi spavali u šatoru nalik indijanskom tipiju, a kasnije je koliba postala njihov dom. Tokom godina, otac je decu učio da se što manje oslanjaju na civilizaciju. Pripreme su išle toliko daleko da su deca redovno pakovala torbe za hitne slučajeve i spremala komplete za preživljavanje. U međuvremenu, koristili su i životinje poput ljama kako bi preneli potrebne stvari.
Kao rezultat takvog odrastanja, Kelsi je stekla brojne praktične veštine. Međutim, život daleko od civilizacije nije bio jednostavan. „Mislila sam da svet sutra može da nestane“, izjavila je Kelsi Vanderm. Taj osećaj stalne nesigurnosti bio je prisutan godinama.
Uticaj izolacije na odrastanje i lični razvoj
Njen otac je bio uveren da je kraj sveta blizu, pa je deci davao jasna uputstva kako da se ponašaju u slučaju opasnosti. Dok je pohađala srednju školu, Kelsi je morala da sedi pored prozora i bude spremna za bekstvo ukoliko primeti nešto sumnjivo. „Otac mi je govorio da odmah pobegnem u brda ako vidim vojnike“, prisetila se ona.
Iako je život daleko od civilizacije doneo brojne izazove, Kelsi ističe da je zahvaljujući toj izolaciji naučila kako da se snađe u svakoj situaciji. Pre svega, stekla je samopouzdanje i izdržljivost. Pored toga, naučila je da ceni male stvari koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo.
Konačno, iskustva iz detinjstva su, kako kaže, ostavila dubok trag na njen pogled na svet. Ipak, danas se trudi da pronađe ravnotežu između vrednosti naučenih u šumi i života u savremenom društvu.