Nakon 13 godina braka i života u inostranstvu, svakodnevne svađe i udaljenost prete da razdvoje porodicu, dok majka traži rešenje za dobrobit dece
Jedna žena iz Srbije, koja sa suprugom već više od decenije živi i radi u inostranstvu, podelila je svoju priču o izazovima sa kojima se suočava u braku i porodici. Nakon 21 godine veze i 13 godina braka, njih dvoje su se, kako kaže, udaljili do te mere da više ne mogu da pronađu zajednički jezik. Odluka njenog muža da se preseli u stan blizu njihovog doma izazvala je strah i nesigurnost, posebno zbog njihove dvoje dece od 15 i 11 godina.
Ova porodica je, kao mnoge druge gastarbajterske porodice, sve stvorila od početka u novoj zemlji. Majka navodi da je većina porodičnih i kućnih obaveza na njenim plećima, dok njen suprug radi težak fizički posao i često je odsutan. “Oko dece, stana i svih obaveza – apsolutno sve obavljam ja”, navela je u svojoj ispovesti. Zajedničke aktivnosti su retkost, a čak i letovanja često prolaze u svađi i napetosti.
Navodi i da njen suprug ima naviku svakodnevnog konzumiranja piva, što, kako kaže, dodatno pogoršava njihove odnose. “Njegov život se vrti oko piva – to mi je najveći problem kod njega”, istakla je. Iako među prijateljima važi za šaljivdžiju i omiljenu osobu, u krugu porodice često dolazi do provokacija i rasprava, a ona priznaje da je kroz godine izgubila strpljenje i postala osoba kakva ne želi da bude.
“Imam osećaj kao da izdajem svoju decu”, iskrena je u svojoj dilemi. Navodi da, uprkos svemu, njen suprug voli decu, ali da nije dovoljno uključen u njihov svakodnevni život. Oseća se krivom što razmišlja o razdvajanju, ali ističe da deca najviše ispaštaju zbog stalnih svađa i napetosti.
Odluka o mogućem razdvajanju izazvala je burne reakcije među drugim ženama koje su imale slična iskustva. Jedna od njih joj je poručila: “Nemoj da se plašiš razvoda. Jeste teško – biće i teže nego što ti je sada, ali kratko traje. Naviknućeš se na život bez njega brže nego što misliš.”
Majka priznaje da je iscrpljena i da oseća strah od budućnosti, ali i od toga kako će deca doživeti promene. “Ne znam kako ću izdržati svakodnevicu bez njega, uprkos svemu – on je deo mog života i mene same”, navela je. Psihoterapija joj, kako kaže, zasad nije mnogo pomogla, ali se nada da će pronaći način da izađe iz začaranog kruga tuge, krivice i straha.
Njena priča osvetljava izazove sa kojima se suočavaju mnoge žene koje žive daleko od domovine, pokušavajući da očuvaju porodicu i obezbede srećno detinjstvo svojoj deci, uprkos ličnim strahovima i nesigurnosti.