Poznata glumica otkriva kako joj je razgovor sa stručnjakom pomogao da pronađe snagu nakon smrti partnera
Zlata Numanagić, cenjena glumica sa bogatom karijerom, otvoreno je govorila o tome kako je naučila da živi posle gubitka supruga. U razgovoru je istakla da je odlazak kod psihijatra bio ključan korak na tom putu. Tema ‘život posle gubitka supruga’ pojavila se već na početku njenog svedočenja, jer je kroz lično iskustvo želela da prenese poruku ženama koje se suočavaju sa sličnim bolom.
Kako je Zlata pronašla snagu kroz životne izazove
Tokom godina, Numanagić je prošla kroz brojne izazove, ali upravo su lični gubici oblikovali njen pogled na svet. Nakon neuspeha na prijemnom ispitu za akademiju, morala je iznova da gradi samopouzdanje. Međutim, pravi preokret dogodio se mnogo kasnije, kada je njen sin Fedor otišao u vojsku u periodu kada su mnoge majke brinule zbog nestabilne situacije u zemlji. „To me je potpuno pomerilo. Dete od 18 godina, koje nema pojma o vojsci… Mnogo me je to pomerilo“, rekla je Numanagić.
Život posle gubitka supruga: Put ka oporavku
Najteži trenutak za glumicu bio je kada je ostala bez supruga, Đorđa Tokina. Iako je njihov brak bio kratak, Zlata ga opisuje kao ostvarenje životne bajke. Nažalost, život joj je doneo iznenadan gubitak. „Đorđe jeste moja prva ljubav. Na kraju smo imali jedan fantastičan, divan i kratak brak, i on je nažalost preminuo. Ali sam srećna jer sam doživela svoju bajku“, ispričala je. Svesna da ne može sama da se suoči sa tolikim bolom, odlučila je da potraži stručnu pomoć.
Jedna reč promenila je tok oporavka
Na seansama sa psihijatrom, Zlata je tražila način kako da nauči da živi sa tugom. „Došla sam kod vas da vas zamolim da mi pomognete da obrazujem odbrambeni mehanizam od bola koji ne prolazi, a ne umem da baratam time“, prenela je svoje reči lekarki. Iako je imala bogat krug prijatelja i ispunjen unutrašnji život, pomoć stručnjaka joj je bila važna za pronalaženje novog pravca. Ipak, pomak nije odmah osetila. Osećala se, kako kaže, kao glumica koja ne razume zadatak na sceni. Preokret se dogodio kada joj je doktorka izgovorila rečenicu koja joj je ostala urezana: „Vidite, kad bismo se svi podvrgli analizi, mnogi bi od nas bili klinički slučajevi. Ali ko ima sposobnost da sam sa sobom reši neke stvari, mora da se potkrpi nekako i da nastavi da živi.“ Upravo ta reč – „potkrpiti“ – bila je prelomna. „Reč ‘potkrpi’ je za mene bilo to zrno, taj okidač“, ističe Numanagić. Nakon toga nije više odlazila na terapije, ali zahvalnost doktorki nikada nije zaboravila. Na kraju, njeno iskustvo pokazuje da su ponekad najjednostavnije rečenice one koje daju snagu za novi početak. Takođe, njena priča može biti inspiracija svim ženama koje traže put kroz bol.
Podrška i novi počeci za žene suočene sa gubitkom
Danas, Zlata Numanagić sa osmehom govori o svom bogatom unutrašnjem životu i prijateljima koji su joj pružili podršku. Osim toga, naglašava da je važno potražiti pomoć kada shvatimo da sami ne možemo napred. S druge strane, njena iskrenost podseća žene da nisu same u svojim borbama. Kao rezultat, priča o životu posle gubitka supruga postaje podsticaj da pronađemo snagu u sebi i nastavimo dalje.